Učitelj

У пространоме Срему важне су станице: Индија, Карловци и Варадин.

Приближавајући се Карловцима путник се разгали од оне монотоне сремске равнице. На по сата од дивних Карловаца има једно брдо, налик на сМедеревско „које је окићено шипражјем и гровним гиноградима. Испод тога брда бели се варош: Карлсвци, где је столица српског патријарха.

Испод варадинског града пролази жељезница тунелом — тавником. — Из даљине кад се посматра Варадин. град, изгледа каои београдски. Ту код Варадина спуштају се с десне стране Дунава, брда романтичне Фрушке Горе. Ту се пређе преко Дунава, и онда се путује кроз равницу Бачку. — И у Срему и Бачкој сеје се много кукуруза и кромпира, који се плугом окопавају. У обема покрајинама усеви су груписани У Бачкој сеје се нарочито много Бу– деље; читава су поља њоме засејана. Села су дивна, ушорена, бела и велика, а и свако је украшено са црквом, која на далеко објављује да је онде село српско. И овде је све урађено односно стрмнине; нигде пе можеш вгдети ни један клас на струку.

Посматрајући оваку дивну обрађеност ове недогледне бачке равнице, очи су моје непрекидно блудиле по бескрајном хоризонту, наслађавајући се велелепошћу ове д:вне српске земље, Још ништа особитога нисам спаз о, још се осећам као и код своје куће, као у Србији, својој отаџбини, још посматрам српске земље — па с тога ми је све обично. Ево нас већи у Суботици, близу границе српских земаља. Воз, на коме сам довде путовао. после дугог чекања, напуни се дивљих и несносних Маџара. Кретосмо се из Суботице, али прилике настадоше друкчије. У друштву имађах пуно Маџара и Маџарица. Мушкарци са њиховим кривовратим лулама, бомбастим брковима, зверским језиком и безобразним понашањем, а женскиње са својим дивљим кикотом и циганском лармом — просто ми досадише. Од силних лулетина маџарских и њихове смрдљиве «трафике» бејаху се дигли густи облаци од дима, и ми, који нисмо пушили, грцали смо од силног никотина, Сви ми, који нисмо били Маџари, морали смо ћутати; — морали смо да се покоримо бевобразлуку маџарском, само да се они могу комотно разметати. Нема ни једног народа за земљи, који се више размеће, од Маџара! Нема неучтивијег народа па целој земљи од маџарског ! Нема безобразнијих и досаднијих људи од Маџара! Сви народи морају ћутати. кад су ту Маџари....

Маџарска равница је равница на више места врло ниска, те с тога је пуна баруштина и каљуга; а на многим местима сјаји те голи песак, као каква бара, на коме слабо буја растињско парсево. Маџарска је равница, дивља и пуста, и по њој нису села, тако честа као по српским земљама. Овде се чешће виђају и немешеви — спахиски — салаши и житнице, кои стоје усред поља као неке карауле. По маџарској равници има прилично и вештачки засађене шуме, и то је обично багренова и тополова шума. Виђох по недогледној равници и црне маџарске свиње , па још у великим ч0100рима као код нас негда у Шумадији; виђох и рогату марву са