Učitelj

624

као нека велика породица или задруга. Како јелна једина цељ, намера, жеља, зближи најразнородније елементе! Па зар да се не зближе различне народности пол једним законима, обичајима, установама, само кад су им по вољи ! Ето, у томе је државничка мудрост ! Сваки елеменат треба заинтересовати нечим општим, заједничким, па онда не стаје тежње за сепаратизмом.

Од Пеште путовали смо све поред Дунава огромном равницом, која је дивно обрађена, груписана, издељена на правилне геометриске фигуре, засејзне кукурузом. др. ситном храном, засађена виновом лозом, које има доста. На пеколико места виђах да се, као и код нас, врше на гумну. Села у Горњој Марпарској, кроз која, пролазасмо, дивна су и груписана. Куће су беле, чисте, саграђене све на једну Форму. Улице праве, а око кућа изванредна чистота.

Идући све ближе Бечу, виђа се све више репе и кромпира, И клима је ладнија. На једноме месту бејаше ваљда 300 ектара, посејане само шећерне репе и на другом толико исто под шеницом (стрњкај. Ти огромни и као длан равни комади мора да су спахиски. Отрњике су тако лепо покошене — сигурно машином — као да их је берберин обријао. Поред једног дивно обрађеног и дрвећем засађеног комада жељезница путује 10 минута. И то је сигурно једног човека, макар се звао ђаво, што се родио у сретап дан. У Горњ. Маџар. усеви су измешани као и код нас.

Поља су дивна, кроз која. се путује као кроз башту; ишарана су разним засађеним дрвећем. које је обично засађено крај путова или по средини или у неколико грунта. То зеленило и шаренило уништава ону монотоност равничну, ублажава досаду, коју сваки мора осећати кад путује преко оваких равница.

Гледам. гледам, па опет пе могу да се наситим, да се нагледам. Овде видим поља узорапа, и нечим засејана, онде усеве, којих код нас нема, овде уске, дуге п као стрела праве њиве. Све је на свом месту; све је уређено; све је за углед. Ужасно много земље поорано је. Неки ору са једним, два, три коња. Бразда, се просипа као прашина; оплазане поема После орања настаје дрљање, а после сејлње, па најпосле преваља се ваљком. А наши сељациг Они веле, немају каде ни један пут да поору, а некмо ли да. ору. па да дрљају, па после још и да преваљају ваљком. То је за њих безспослица Негде се види и овако: њива се пооре, па се подрља, па онда се растури ђубре и взљком притисне, а после се заорава. |

“ Око Пожуна видох много винограда; али што ме је изненадило, кад у винограду не видох чокота, крље, гиџе, већ саме ластаре (лозу) привезане уз притке. Најчудније ми беше, што овдем ако је северније и хладније, има доста зрела грожђа, а код нас „тек за лек.» Занимљиво је упоређење у томе између Београда и Париза. 27. Јула у Београду тек се првом изнело грожђе на продају, а у Паризу !. Августа било га је доста| само што му је цена била доста велика, на пр. килограм 1:20, 1:40, 1:50 и 1:60 дин.

Од Пожуна настаје Аустрија, и одмах се примећава да је другојачије, — боља обрађеност земље. Њиве су страхота дуге — крај им се не види. И овде је много поорано. ита ситна сеју се ма-

аса...