Učitelj

626

су вршкасти и „зубом времена“ изрешетани Алпи; врхови су им негде голи, само сурим камењем окићени, а нигде шиљасти кло купа шећера. Својим уздизањем под небеса и својим гордим држањем ови су висови тир. Алпа изазивали у путника: чуђење и дивљење. Слике алписке толико су живописне, да би их путник могао годинама посматрати, па опет да му не буде доста. На горњим рејонима Алпа бели се вечити снег. 12. Августа — при повратку — падао је спеги у низини; близу ХохФилцена, који је 960 м. над морем, жељезница путовала је баш преко снега. Та је хлад ноћа после 5 -6 дана одјекнула и у Србији, те с тога је било снега и на нашем Ртњу. — Највише што улепшава овај сурови и врлетпи предео јесте вечито зеленило — алписко зеленило. У подножју трава, у страни јеле и остали четинари, а по врху горостасних Алпа вечити снег; — све то показује дивну слику, и мами путника, као сирена, у своја рајска и чиста недра. А још кад се укажу потоци што се вертикално стропоштавају низ Алпе; или кад се над Адпима наднесу неки врхови. који издалека изгледају као кристали — онда путник зажали што не може годинама и вековима ту да остане, те да се наслађава дражима природним.

Куће су у Тиролу пола зидане, а пола од дрвета. Косина крова врло је мала. Куће су им покривене даскама, по којима стоји повеће камење, сигурно због ветра. Села су им раштркана, али не овако као код нас; —6 и 10—20 кућа увек се налазе заједно. У сраком селу има једна или две или три цркве. У близини села, или поред пута, обично се виђа слика: распеће Христово или Мати Божја. Народ је необично радан и побожан.

Тиролци свакога зачуђавају, ко им год посети завичај. Код њих је у селу необична чистота и уређеност. Код нас кад путујеш кроз ма које село или и варошицу видећеш како је негде пропао кров на кући, пегде проваљен плот, негде се одлепила једна страна од куће или кошаре, негде смрдљиву џибру, негде читаву кулу од ђубрине итд. Пустош, смрад, тим се карактеришу наша места. Међу тим је у Тиролу све друкчије Село изгледа као нека кутица, као неки излог. Свака ствар и свака стварчица стоји на свом месту. Све је не само чисто, него и цело. Вредно би било кад би наши сељаци пропутовали кроз овака места.

Тиролска красна пасмипа гсведи пасе по средњим регијонима Алпа, где су им и колибе. Сепо као п стрмниџе суше све на неким рашљама или бркљама, које изгледају као растурвне трмке по њиви. То чине, веле, за то што киша, кад овде падне, прави бујне потоке и поточиће, који јурећи свуда. па и преко ливада и њива, носе све пред собом. За то и сепа пе дену у пољу, него га смештају у нарочите зграде.

У Тиролу има и сланих извора, одакле се вади со.

Баш кад путовасмо кроз Тирол бејаше неки празник. (С тога виђасмо чисто обучене сељаке и сељанке, момке и девојке, који у гомилицама иђаху некуда. По родним пољима, по кукурузима, покрај жељезнице, по селу иђаху Тиролци, али не боси, исцепани, неочешљани, већ у ципеле обувени, у јевропско одело обучени, а амрелом заклоњепи од кише. Сељанке су још више задивљавале пу-