Učitelj

627

тнике својим укусним и чистим оделом и гушавошћу. На глави имале ћа и шешире од неке круте, црне и сјајне материје. Наши би сељаци помислили за ове сељаке и сељанке да су сама господа и госпође.

Пут кроз Тирол морао је врло скупо коштати, док се направио. Да не слажем: прошли смо кроз 30. тунела, међу којима је арлбершки највећи. Од Инсбрука иде жељезница све долином реке Ина. Одавде, од Инсбрука, улази се у романтичну клисуру, у којој је и Арлберг, кроз који путује жељезница по сата. Одавде почиње и постепено уздизање земљишта куда је проведен гвозден пут; код Ландека жељезница путује на висини 1900 метара чад морем. У Ландеку дивно ручасмо, добисмо по једну киту алписког цвећа за успомену. И јесте дивна успомена !

Од Ландека настају страховите литице, да те свега подиђе језа; са њих се врло често стропоштавају потоци, који изгледају бели као да је се сребрнаста вуна отегла у облику растреситог руна; ове капљице, кад се вода стрмоглавце од пресека на пресек стропоштава, преливају као бисер на вилинској глави, или као росне капљице кад супце изгреје. Вода не тече низ раздрљене груди оседелих Алпа без прекида, већ се на више места прелама, те се с једне литице кроз ваздух стропоштава па, другу, са те на трећу, док се не скотрља доле, у подпожје. Вода се у томе прекидању растреса, а водене капљице лрште, те чине сјајну маглу. Моја су осећања јака, али су речи немоћне да преставе страховитост и романтичност ових Алпа од Ландека,

Прејурисмо дивни Тирол. Ево нас већ код Бухса, на граници између Швајцарске и Аустрије. Још неколико минута, па смоју слободној Швајцарској. Па, ено је! Види се!

Чим наступисмо на Швајцарско земљиште, одмах замириса. дивна њихова слобода и питомина. О благословена слободо, колико је крви за те пролило човештво!... Од Бухса аустриског указаше се силне швајцарске куће, растурене, али не у великом растојању, по страни Алпа. Не казах да овде, код Бухса, престају тиролске а настају швајцарски Алпи.

Куће швајцарске се разликују доста од тиролских. Разлика је у крову и распореду. Тиролске се куће протежу у јелном правцу, а швајцарске у 3 и 4. правца, те отуд изгледају као крст цео или окрњен. Куће су им више од дрвета но зидане. Села су им доста груписани, и сбично су испод неких висина, у долини. А по средњим деловима Алпа бораве са стоком, где праве и онај њихови чувени сир. О чистоти пи уређености и да не говорим; то се разуме. Боље се не може ни зажелети.

И овде је необичпо зеленило. Читав део од Алпа оцепио се и на ниже суљао, па се покрио зелефилом, као јед. Шума је одвећ млого. Алци да нису шумом покривеци и травом обрасли, Швајцарска и Тиролска биле би сама пустош, и у њима не би животиње становале, а некмо ли људи. Швајцарци (Швицериј) и сами то увиђају, па врло брижљиво и гаје и чувају своју шуму. Они су свесни њене важности. Овде су Алпи млого већи и стрменитији, него у Тиролу, пуни су и грозних литица, низ које се стропошта-