Učitelj

628

вају у највећем стењању воде. Водопада има пуно. На више места видох како се вода стропоштава низ литице у онако величанственом прамењу и магли сјајној, кад их зраци сунчани обасјају, као што раније нацртах. На по некој литици стрчи као у ваздуху дивна вила, неког бесног богаташа. Макар да су ови Алпи стрменитији и суровији од Тиролских, опет у пркос свега тога Швицери — како их овде зову –- су их претворили својим неуморним радом у рајску лепоту и питомину. Овде просто човек отима од природе. Шта је кадра човечија вредноћа да учини, може се видети у Швицерској. =— Киша овде чешће пада, а жега није тако силна, те отуда је озде вечичито зеленило.

Валенлштајн прва нам је варош на путу кроз Швицерску. Ту има и малено и дугуљасто језеро, порел кога путовасмо кроз 7—8 тунела — тавнике. Језерце је зелено, и пружа се између два ланца алписка. У ово језерце стропоштава се млога вода у виду водопада. Ах, какав је један! Валенштајинско језерце мање је од циришког, али је лешпе.

Ево нас на леђима бесне хале! Дођосмо и на циришко јеверо, али још не могадијасмо угледати Цирих И ово се језеро пружа у истом правцу, у коме и прво језеро. Циришко је језеро готово свуд у наоколо насељено, а на ономе крају, где истиче из њега река — на Лимату — насељен је Цирих. Поред овога језера жељезница путује '/, сата. Како смо се изненадији кад наиђосмо на швајцарска села поред језера; ми мишљасмо да путујем кроз“ Царих, п једнако ишчекивасмо, да чујемо од влаковође: „Цирих. То је изненађење још веће било кад по сата путовасмо кроз њихова. села, за која ми помишљасмо да је варош Цирих. Тако су им лепа села.

Заустави се бесна Хала — жељезница, — уморна од дугог путовања; п она и ми бејасмо као испребијани. Путовати целе ноћи и целог дана, то је страшно. Од Беч: до Цириха путовали смо непрекидпо 24. сата. Страшна даљина! Јесмо се намучили, јесмо се уморили, али бар и уживасмо, бар стигосмо у Цирих, стигосмо У слободчу земљу, да у Њој бар 24. сата будемо. Хитам кроз овај силни свет, што је изашао да нас дочека, да нађем пеки хотел, где бих одморио своје уморепо тело. На путу, на жељезници, добисмо карте, које нам препоручиваху неке хотеле. Ја са мојим сапутником Сарајлијом и његовим синчићем настаних се за ноћас код «двезде.»

Сунце — (Али не се .ободе, јер је се оно овде родило пре неколико стотина годипа)— родило с: На пољу је све у покрету; све је оживизо. Ајдемо и ми да се нагутамо рајске свежине, алписког јутарњег ваздуха, да се нагледамо језерске и др. природне љепоте, да се прођемо по Цифиху. Чим смо изашли у варош прво нам беше да прођемо пород дивног језера. Паркови, стазе и стазице пуно је овуда и поред језера и по вароши. Путници се рламилели као мрави на топлом пролетњем дану. Мало после одосмо у парк варошки, да слушамо музику, која у нашу част свираше, И овде смо имали шта видети. Једна пећина, вештачки израђена, бејаше унутра пуна малих окана, у којима бејаху разне рибе и др.