Učitelj

646

Колонијалне продавнице. Кад путник посети ову светску изложбу, па.кад прође кроз млоге и дуге редове продавница разних азиских и афричких колонија, и кад поред тога и очима види како колонисте израђују онај сјајни, лепи и раскошпи јеспап — онда тек види како је погрешно мислио о далеким и пространим азиским земљама и загонетним афричким жарким пределима. Кад сам видео ово богатство, овај сјај, ову вештину и вредноћу, онда сам помислио. да смо ми дивљаци, а не Сијамци и Амалићани. У свакој продавници један стоји и једнако зове муштерије, и једнако препоручује свој јеспап са речма : убоно! боно !« У свакој продавници има, јеспапа у изобиљу: ту су папуче, нануле, мараме, лепезе, луле, везене папуче, ципеле, ђинђуве, брошеви, ћилибари, бројанице, гривне, „евпрајке, шољице од дрвета, зурлице, силаји, чибуци птд. итд, Ко би то све побројао! Али сваки предмет, свака стварчица носи на себи печат источњачког укуса, источњачке културе. Онај сјај, онај мирис од изложених предмета, онај распоред, онај дочек и начин пазаривања — све то казује ти да ови редови дућана нису из Јевропе, већ са далеког Истока, или из „Жарке« АФрике. Поред оног силног јеспапа, драстичне боје и израде, видићеш у тим продавницама неку источњачку врсту лубеница и диња, рошчића, кокоса, који личе на гранате, и који се морају престругати тестером, па јести; за тим видећеш некаке њихове слаткише од шећера и ба"дема, видећеш и ћаје, које онде пече један Азијађанин.

Кад се пролази кроз њихове продавнице из почетка је путнику врло досадно од оног прекомерног мириса. А и вика продаваца врло је непријатна, јер те сваки зове да код њега пазариш. Ови су продавци врло услужни људи, Ту ћеш у тим продавницама видити Арабљанина, Тунисанина, Алжирца, Сијамца“ Сибирца, Чинесца, Јаванца. Ови су без разлике врло трудољубиви: — скрстио. ноге па као кртица ради: неки везе. неки лије, неки позлаћује, неки реже, неки плете итд. Међу њима има ружних и лепих. црних, црнкастих, беличасгих, бакарних и мрких. Једни носе турске димлије, други антерије и поповске камилавке (Чинези), трећи се заогрћу огромним огртачима од беле материје, а главу белом марамом увијају (Арабљани), четврти носе велике фесове са дугим кићанкама, а пети имају на глави као неке лопаре. Буди Бог с нама, каких ти нема!

Има дивљака, који вуку чезе са два велика точка; на њима возају за парг оне, који су или слаби, или уморни, а хтели би да путују по Марс. Пољу. А има и Јевролљана, који имају колица са 3, точка, па на њима возе за паре старице и бабе, та тако са колица разгледају изложбу.

Нећу више да вам пишем о Јевропи и осталим континентима, дивљацима и другом којечему. Нећу више, да вас проводим по насеобинама јеврпским, по шаренилу светске изложбе, те да вам описујем сва чудовишта ХЛТХ века, Нећу више да вас мучим са набрајањем непрегледних предмета ове изложбе. Хоћу да вам пишем о чудовишту над чудовиштима деветнајестог века, 0 кулмаинраној тачци данашње технике: — Хоћу да вам пишем о