Učitelj

647

Ајфеловој Кули.

Ајдмо на небо — на Ајфелову Кулу! 5/У ИТ пре подне пео сам се на Ајф. Кулу. Да ли је вредно да се описује» Не. не. Слика, се може добити или посматрањем самог предмета или његове слике; описивањем се добија. само збрка или тама. Кад вам кажем, да је Ајфелова Кула један гвозден стуб, налик на пирамигу, којој је осповица доле на 4. стуба, на 4. крака; кад вам кажем, да у свакоме стубу при земљи има чекаоница, биро за примање новца; кад вам кажем, да на првоме спрату ове куле има 3—4 рестаурације, где хиљадама људи има, на другом опет неколико рестаурација, дућана, штампарија чувеног «Фигара«“, и најзад на трећем спрату неколико продавница и писарница; кад вам кажем, да по ваздан има пуно посетиоца на сва 3. спрата; и најзад кад вам кажем да ово чудовиште кошта, цреко 7. милијуна динара -- зар ћете тада, добити јасну сдлуку од Ајфелове Куле Не, не; очима треба видети.

Платисмо 3. динара, седосмо у вагон, и зупчаста жељезница, за час извуче вас на 2-ги спрат, Кад се испех на оволику висину осећах неки божанствен занос. Овде се бавих можда 2. сата, платих још 2. динара, седох или боље уђох у један сандук, огромне величине, за 40. људи. Стадосмо један до другога као укопани ; прозори су били позатварани и решеткама осигурани. Поче сандук да се диже вертикално. Ми смо сви ћутали. Сваки је осећао у срцу ужас и страх. То се могло приметити на свачијем лицу. И наука, и математика, и техника, и сигурација, али све забадава; — човек се инстиктивно плаши. Ево нас и на трећем спрату !' Ах, бејах опијен неописаном радошћу ! Свуда на све стране преда мном бејаше море — од париских кућа. Људи ми изгледаху као мрави. Ах, како се осећах горд на оволикој висини (300 м.)! Па зашто и Богови не би били горди, кад су они још на већој висиниг2

За успомену драгу послах одавде неколико поштанских карата мојој родбини и друговима. За 10. пр. са 3. спрата Ај. К. дошло је писмо у Србију. Сем ових и других успомена овде је купљена и ова алатка, којом пишем ове редове.

Још мало па њу да се удалим са изложбе, јер сам при крају. Ну док сам овде да вам приповедим о чудноватим шедрванима и њиховом осветљењу ел. светлошћу.

Сваког празника. када је тамо млого света, да скоро ни једна стаза не остане празна, пуштају се шедрвани, те далеко у вис прште. Са АјФ. К. пак, где концентрише електрична светлост, те греје као сунце, пропушта се кроз разно обојена, стакла, и управља, на водоскоке; с тога они изгледају час као пламен, час опет тињају као сумпор (модрикасти), сад се опет заблистају као сунце, а сад порумене као зора, сад су крвави, чађави, пепељави, жути, плави, љубичасти итд. То осветљење траје читав сат, да гледаоци уживају. Благо Џарижанима! Они се муче, али и уживају.

Доста сам 6. дана јурио по изложби. Доста вам се усхићавао лепотом нзложбином и чудноватошћу дивљака, и загонетношћу којечега. Доста сам се шетао по пространом Марсовом Пољу, и замршеној светској изложби. Доста је било! Време дође да се ра-