Učitelj

648

стајемо. Ајдмо, у други свет! Ајдмоу Париз! Он је тако исто простран и богат коо и светска изложба,

Париз с пуно права називају „покретачем човештва». Колико је пута овде буктила револуција, колико је пута било'метежа и бомбардовања, колико је крви проливено, колико пак окршаја. а колико рушења и барикадирања — па од свега тога ни трага. Све је читаво, чисто, лепо, величанствено, пространо, уређено, рекао би човек, да се на овоме месту није иишта непријатно десило. Сваки булевар, свака улица, свака пијаца. свака зграда, буди у гледаоца чудне осећаје. Све те занима) све те интересује, све те к себи зове, свуда би хтео да завириш; свуда бих хтео да видиш. Једноликост зграда, булевара, улица, пијаца, тротоара, дрвећа, кога свуда, има, паркова, водоскока, људи, Фијакера, трамваја, омнибуса итд. — збуни те, вара те, доводите у неверицу, и гони те да залуташ. Јавне грађевине, којих је пуно на све стране, стари краљевски и царски дворци, споменици великим љуама и великим светским догађајима, млогобројни кејови поред Сене реке — све је то грандијозно, дивно и огромно; све те то опомиње на краљ. царску величину и ојај; све то казује да су то тековине хиљаду годишње Француског народа. Одавде сваког деценија или столећа избијају на површину човештва пламенови ревулуције, што продрмавају и покрећу човештво, да се не усмрди; — или покуљају ватрене идеје, те спале прошлост и обнове будућност. Баснословна чистота и тачност! Баснослован ред ! Баснослвна племенитост Францеза! Баснословно поштење ! Нигде нећеш наћи бољег града, ни бољих људи на целом шару пространо земље.....

Првог дана, кад смо стигли у Париз, нас 3. друга, изађосмо у шетњу — да учинимо први излет у варош. Нађосмо Фијакер рекосмо: „сћатрз е!узее |Јелисејска Поља) еђ ђопеага Аез њајуепз (булевар талијански).< Непрестано сам се чудио свему; али кад спустисмо на Јелисејска Поља, кад пред нама пуче — отвори се — величанствена панорама, којој крај беше Споменик Бастиље; кад погледах на једну и на другу страну оне троструке редове китњастих кестенова и оне божанске алеје шареног цвећа -— ја се занех од миља и чуђења. и помислих „а овде само Богови станују. Споменик Бастиље огроман је, начињен је на покој, између чијих кракова пролаза пут. СО једне стране једног крака има у камену пластично израђено како Богови и Богиње дувају у трубу револиције од 1789. г; на другом краку са исте стране израђена је такође страховита борба, и тако страховита, е би рекао: крв цури, — читави млазеви од крви. По горњој је страни шеталиште.

Вратисмо се натраг, тј: на булевар талијански. То је најлепши булевар у Паризу. Ударили смо преао „рјасе сопсогде“. (пијаца слоге), на коме у средини поред дивних водоскока, безбројних Фењера, уздизаше се поносито обелиск, који је Наполеон | из Мисира донео. Дођосмо на булевар талејански, остави смо кочијаша и пођосмо у шетњу. Овета је било тако млого као да је какав празник, као да је вашар или нека свечаност. Свет се једнако гомила,