Učitelj

649

иде, загледа у излоге лепе, па тако непрестано. И ми пођосмо од излога до излога, Па шта видесмо 2 Блиста ее скупоцена и чаробна париска рукотворина, трепти у сјају велељепности сав излог. Негде само маниФактура, где се виде скупоцене лепезе од: 240, 300, 360 и 420. динара комад; негде само металне ствари, негде само одело итд. Све је Фино и дивно, И ко би ту лепоту могао преставити речма 7

Нећу да вас морим куда сам даље ишао, шта сам радио. Хоћу да вам причам о сначему по наособ. Хоћу да опишем оно што вреди да се опише, п без чега би овај пут био непотпун. Хоћу да вам опишем оно, без чега Париз не би био Париз.

Водоскоци. У Паризу. томе рају на земљи, у тој најдивнијој вароши на свету, пуно је на све стране врло занимљивах шедрвана, водоскока. Па како су занимљиви, како су неки огромни, како су пријатна на сунчаној жеви, како су пријатне за око и здравље! у неком резервоару по десетину шибају у небеса, као да хоће да се ослободе стега и притиска земљина. Негде непрекидно пршти вода неколико метара у вис, а негде се пуштају с времена на време да излију свој гњев против мајке земље. На једном месту тече вода из стене вештачке. Али највеличанственији су у Версаљу.

Споменици. И споменицима изобилан је Париз. Од свију споменика да споменем.

1. Споменик 1789. год., револуцији и републици Францеској. На споменику стоји поносити лаф, те чува републику, а Богиња правда стоји на врху споменика, и држи у руци масл инову гранчицу;

2 Споменик Гамбети — „Оцу отаџбине“; ;

3: » Бастиљи;

ћ. » 1830. год., опет револуцији;

5. Ванредни стуб;

6. ТријумФално звездани свод;

7. Кула Св. Јакова итд. итд.

На свима, споменицима и јавним грађевинама пише: „ГП ' бега 6, Фгафбго 6, Прегје«, (једнакост. братство и слобода).

Одузмитс Паризу његове дивне и простране булеваре (талијански, севастопољски п сен-жерменски, где се од 8— 12 гледа париски живот, улице као стреле (риволи), огромне и шарене паркове. одакле не можеш очи одвојити, блиставе водоскоке, што у праменастим излетима парају небо, Буљонске Шуме, то благо и миром свежваздуха зачињено заленило, Луври Луксенбург, те остатке краљевске силе, сјаја и моћи, вијугасту Сену, оковану у камени оклоп огромне и уједначене зграде, простране пијаце, где се у вече бљешти светлост од силних фењера, ону чистоту и уљудност становништва — и Париз неће бити оно што је, већ обична смрдљива светск варош, у којој би путник осећао досаду.

Не зна чевек шта пре да похвали; не зна чему пре да се диви; не зна шта пре да посматра. Све те вуче; све би хтео; свуда би се завукао; све да ти је.,... Више пута кад се вратиш са изложбе, пођем пешке у стан. Идем, идем, може бити, 2—3. сата кроз париске улице и булеваре; али бола у ногама не осећам. Понекад идући пешице. те и залутам по пространом Паризу, и у томе лутању видим и оно што иначе не бих видео. А по некад наро-

(УЧИТ Ељ« 43