Učitelj

651

'Ћим дивљењем, и жалошћу у срцу, што се не може годинама овде остати. Са источне стране јесте пијаца, а са западне диван парк, га у среди споменик Гамбетин. У томе парку има и панорама, у којој се могу видети сви важнији догађаји од 1689—1889. — За, сто година. У тој панорами тако су живо престављени догађаји, "рекао би као да је све истинито, све живо.

А шта да кажем за Лувр — трговинуг То је читава варош. Кад станеш на један крај ходника, који је у наоколо око целе трговине, једва видиш други крај. Око целе трговине у наоколо „ове су излози. Једнако обилазим, и једнако гледам све други јеспап. Из Лувра — трговине једнако куља свет, а тако исто једнако и улази да пазари. То је читава чарш“ја. Кад се уђе унутра, виде „се читаве чаршије, читави шутови, направљени не од песка или камена, већ од самих политираних дасака. Чаршија је од столова. Идете између тих столова као по улицама, и загледате јеспап, па кад изберете ствар, упитате за цену, момак вам каже. и ако вам је и цена по вољи, он вам направи рачун и ви — заједно са једним момком — отиднете на благајну, платите, и одете. Нема ту: » Оди брате, да пазаримо! Шта би хтео: Треба ли гаса, соли, опанака ....2 Није скупо брате, узми. То ти дајем као своме човеку; _другоме не бих дао по то«..... и тако даље у бесконачност. Кад би се овде источњачки пазарило, онда би била толика вика и ларма, да се „не би знало ни ко пије ни ко плаћа,“ — У целој тој трговини има све што треба за читаву варош, разуме се од ману„Фактуре. У тој трговини има више јеспапа него у целом Београду.

Тако исто колосалне су трговипе и: „Воп Магсће“, «Рт тајепз“ „у Поуаје«.

Општа пијаца. У оној улици где је Нотрдам, налази сеи Лувр и Општинска (париска) кућа и општа пијаца. Ова пијаца запрема читаво поље, покривено стаклом. Ту је сваког дана врло млого света, и с тога им се пролази не виде никако; јер је све то сабијено једно уз друго; да се јајце баци не би пало на земљу. Маса, се једнако покреће; — само се види како се љуља, таласа. Ну ипак поред све те мложине света, ту влада диван ред. Као оно мрави по стази тачно се размимоилазе, — један другом механички сврћу с пута. ЖЖод нас би у овакој прилици било и за гушу и кавге. Овде дивота ! Оставимо продавце и продавачице, па да видимо ита продају. Ено онамо морских ракова! Како су грдни! Овде су рибе, пљоснате као шака Но гле, шта је тамо разноврсна сира и путера! А не видимо онамо ону силну поклану и очупану живину, која се по · Францеском обичају не износи жива на пијаци. Само се на глави и крилима остави мало перја, да се зна шта је. Ето, овде је разноврсна зелен, а тамо је збирка кобасица и осталог сувог меса. 'Млоги дођу још у 12. сати ноћи са пуним колима. Млоги донесу и пуна кола цвећа. Ни један народ не гаји толико цвећа као Фран„цески. И Румуни су љубитељи цвећа, али неће да га гаје.

Међу знаменитости париске долазе и: Хиподром (циркусј и "Опера. Францези су врло вредни и непрестано раде, али исто тако и врло много и уживају. Свако вече пред Хиподромом тако је млого „посетиоца, да свакад не можеш добити улазнице. Пред опером још

43“