Učitelj

652

је више. Улазнице остану непродате, и то неколико комада, од 14; 15, 20. динара; мање оду на јагму. Сваку згоду гледа Францез да употреби на уживање: поред парка неће проћи, док се не сврати; поред неког осветљења, Францез не пролази ћутећи. Ове посећују. Њихова је девиза: рад и уживање. У овај Хиподром може стати до 7 хиљада гледаоца.

Од театора највише се прочуо „бе ртапсе гојеПе«“ (принц сунцај. Ту се понајбоље може видети раскош Францеска, Костим позоришни само сјакти, трепери и блиста се од злата и дијаманата, По 100—1:0 играча на један пут изађу на бину. Ту видим престав– љено право истинито море, лађе, ужас и пропаст морнара, баш онако као у природи. Ту се види живот Францески у њиховој колонији Авамитској и рад и живост дивљака (Анамићана). Штета. што се не могу репродуковати она осећања из овог театра.

Буљонске шуме налазе се на западном крају од Париза. То су огромне, непрегледне (сем са Ајф. Куле), дивно уређене шуме, са равним и изукрштаним путовима и стазама, пуне језераца и водопадића. Овде се човек осећа чио, свеж, лак, весео, као у каквом гају или у планини. По шуми пуно је и јела, борова и др. дрвећа. Она није густа, па за то се не може у њој ни залутати. Читаве гомилице баба, девојака мајака, дадиља са својом дечицом растурило се по шуми; свака од ових предводитељка своје деце носи у руци столичицу и рад, па где јој се допадне седне, а дечица се весело око, ње играју. Таких је гомилица пуно по Буљ. Шумама. Овде је и чувен зверињак. Ми га не видосмо, што је биле доцкан..

Луксембург има диван музеум.

Пантеон је класичан. У њему су испод земље гробови заслужних Франц. синова. Између осталих гробница видох: Виктора Хига, Русо-а, Монатескија, Волтера. Ришељеја и т. д.

И дивотни и лепи Версаљ долази међу париске знаменитости, Версаљ је по величини као Београд наш; у њему је дворац чувеног Луја ХГУ-ог. Дворац је на једном узвиску пред вароши, а на. југу одакле је чувени парк, где су се раскошне очи Лујеве заустављале и уживале, и где је негде сетне погледе бацао кад му је понестало пара. Ја не знам већу лепоту од његовог шеталишта пред дворцем, нити знам нити могу да појмим. Хиљадама хиљада. цветића шарени се, неколико стотина водоскока пршти своје блиставе капљице у небеској висини, хиљадама путића и ставица између алеја и цвећа трепери у шаренилу — ето такав је Версаљски парк! Овај парк Лујев није рај, он је више и од раја. Поред парка има читаве шума од кестенова из оног доба. Не знам шта је лепше: парк, дворац или околина. У дворцу пуно је слика најбољих вештака, пуно је злата; ту је и Наполеонова (1 круна. На. завршетку да узвикнем: О како су немоћне речи према стварности! Како човек није кадар да изрази оно што постоји! Немоћне речи! Немоћне !

Париски живот.

Велике, светске, вароши чудновата су. људска места. Или можда нису чудноватија од једног мравињакаг Колика је разлика