Učitelj

658

између села и варошице, између села и вароши, или између села и Париза. Ах не; између села и Париза не сме ни бити сравњења. Светске вароши, то су засебни светови. Оне имају своје нарочите обичаје, своје навике, своју физиономију, своје погледе — све своје. Фто, н. пр. Париз од 6. с. из јутра па ло 12 или 2. сата по ноћи непрекидно кипти, зуји, звр'ји; једнако се ваздух пролама од Фијука Фијакерских бичева, од зврке Фијакера, шуштање трамваја, лупњаве двоколица огромних, од вике и жагора његових становника, од трупкања ципела немачких ит,д. Од рана јутра до мркла мрака само ври, као оно тичија песма у топле пролетње дане у неком гају. Свет једнако ужурбано некуда јури, и тек се од 12 или 2 с. смири. У тој галами, томе метежу: један подигао у процепу десетину разних новина; други натакно на котарицу зелен, па је певајући продаје; трећи чисти поред тротоара, те вода онај шљам носи у канале подоземне; четврти стао на неком ћошку, па бесплатно раздаје огласе неке трговина, која се препоручује путницима ; неки вуче колица, пуна грожђа или зелени, па распродаје; шести подигао дугачко црево од каучука, те полива улице или баште, шеталишта; седми поправљају улице, где су покварене — (Французи не чекају да се цела улица исквари, пак онда да је поправљају, већ одмах чим што фали, поправи се. Отуда је вечито све нова, све целај—; осми натоварио читаву стену од 2000 кг. на своју двоколицу ; девети натоварио џак или бошчу старих крпетина, и некуда носи; • Адебти чисти улицу са четком на колима, једанајести — — = — — -_ = – Ко ће све побројати што се овде „дешава2г! У тој галами и састоји се париски живот.

У Паризу је читање насушна потреба. И старо и младо, и богато и сиромашно, и мушко и женско, и лепо и ружно — све од реда чита, и то непрекидно чита, и кад седи и кад хода — увек кад нема другог занимања. Да се млого чита доказ су њихове продавнице новина, којих је пуно на сваком кораку, као и они уволонтери« што у процепу продају новине. Кочијаш, чим нема кога да

вози, одмах чита; баба се уморила од шивења — чита; старац нема коме да чисти обућу — чита; иде госпођа на пијацу чита служавка се враћа с пијаце — чита; господин иде некуда — чита ; путници поседали на трамвај или омнибус, сваки скоро држи новине — читају. Али за што не би читали кад су новине — као -»Тајмс« велике — 5. пара2!

На западу не употребљавају паприну. На једном булезару видох у излогу дивне бабуре (паприке), и купих једну за 5. пара. С тога ву и јела овде друкчија него код нас. У почетку ми се, Оријенталци, мрштимо на Францески или пемачки ручак, јер нам никад није као наш или маџарски пријатан, За то овде, у Џаризу, има и једна маџарска, цинцарска кујна, где се Оријенталци костирају. Овде се највише ладна јела троши. Од пића опет највише се вино пије, па онда разни ликери и кафа; ликер се пије и после ручка. Пиво се врло мало трошин. Чудновато, што је Францески ручак у вече у 6. сати. Истина они једу и у јутру и на подне, али то су «споредни оброци. Франпези спремају врућа јела у вече, као ми у подне. Они се врло радо набокају, па се онда са пуним трбухом