Učitelj

655

једне и друге стране. За све време, од 9. дана, док бејах у Паризу, не догоди се макар један цигли шкандал: нити се где закачише кола, нити кога прегазише, нити се који потукоше — ама просто ништа. А чим ступих у Беч при повратку, одмах видох да се туку; а у Београду пред »„Националом“ (кафаномј сретоше се сакаџија и Фијакерист (само њих двојица на путу), и закачише кола, и слатко се испсоваше. Каква грдна разлика !

Францези су врло радознали. Једном враћајући се са изложбе, спазих једну гомилицу људи, међу којима беше и жандар. Ту беше један пијан човек. Свет се из радозналости згрнуо. Проговорише неколико речи, пијаница устаде и оде, а свет се раотури. Нити чух сурову жандарску вику, нити псовку, нити оно злокобно уу апс!» — просто ништа. — И у изложби кад се водоскоци разном светлошћу са АјФ. К. осветљавају, не могу Францези да остану равнодушни. Чим се појави светлост, одмах се чује граја. На најмањи догађајић одмах се купе и радознало посматрају. И ми у томе доста личимо на Францезе.

Џарнжави су у оделу и опхођењу врло скромни. Врло се природно опходе. Нема ту „гребања«“ ногама, пренемагање, увијања, клањања до земље, него просто: «добар дан,“ „добра ноћ,“ „збогом,< поред то:а леп осмејак и ништа више. Такви бу и у одевању. Нема оних баснословних турнира, чипака, андрмоље итд. Све је просто, чисто и укусно. Виђају се и изузеци код бесне аристокрације и буржазије, али то су изузеци. Париз лиферује моду за цео свет, а сам се просто одева.

У изложби пада у очи понашање Францеза Баш се владају као код нас сељаци на заветини или вашару. Сваки носи са собом што му треба преко дан за јело, па кад дође подне или вече, да, се једе, онда поседају на столице, где их нађу, на клупе, на траву, на степенице, зидове, стазе итд. Поседају и једу без икаке церемоније, по сељачки, како би ми казали. По неки не може нигде да нађе места, па за то ходајући једе. Нико се ни од нота не либи. Врло природно !

У Паризу је изванредна чистота. Овде се не зна за стенице, буве и др. зад. Кад путник дође у хотел, заузме извесну собу, одмах се све навлаке и чаршави промене. То се чини увек без изузетка. Булевари и улице чисте се, поливају; а поред свију тротоара једнако тече вода, те спира нечистоту. Чим се улице осуше, одмах се поливају, те никад нема прашине. Нужници стоје крај тротоара, и личе на исечену лубеницу; нечистоту вода непрекидно спира. Најважнији услов за чистоту, то је вода. Тиме баш Париз изобилује.

Кад странац штогод погреши, кад каже или учини нешто врло смешно, ми би пукли од смеја, а Парижани неће. Кад се коме деси нека незгода или несрећа, сваки сажаљева случај, а никако неће да се смеје. Н. пр. у Н. Саду уђоше у вагон 9. Циганке, а неки обешењаци превикаше: уне можете овде, нема места. Идите у други вагон!< Оне послушаше; али таман се поскидаше, а влак пође. Оне остадоше, а Срби и Маџари пренуше у смеј; Францези би сажаљевали случај.