Učitelj

656

За дивно чудо не видох оног париског »„гамена,“ пролетера, онако како сам читао. Виђао сам Ффабр, раднике, али то су људи светла погледа. Видох и неколико егземплара пауперизма, али то је мало. Ово тумачим тиме, што сам се кретао по средини Париза, А. пауперизам је по предграђама.

Париске су улице лепе, глатке, простране и од тројаког материјала начињене. Једне су од камена коцкастог; друге су од плочица чамових, које су у катрану стојале; треће од асфалта, помазане као дувар. Има их по којима кола звр'је, а има их по којима се ништа не чује, кад се возим. Париске су улице вечито нове. На сваком кораку видећеш да по неколико радника или премазују асфалтом по неко одлупљено место, или ваде оне плочице ' чамове, па умећу друге, или подижу оне коцке камене, што се улегле. Лакше је по мало оправљати, него чекати да се све исквари, па тек онда оправљати. Врло практично.

У Паризу је, као и свуд на западу, обичај: да млађи по јавним зградама немају плате, већ добијају бакшиш. Ако где год ручаш, даш бакшиш, ако попијеш кафу — бакшиш; ако доручкујеш — бакшиш. Свуда бакшиш

За чудо како Џарижани теже једноликости. Ове су им куће, остале зграде једнаке. Све су по једном стилу начињене; и све су од 7 катова (бојева); све су подједнако обојадисане; и све су са истим украсима. По читави одељци од вароши (улице) саграђени су као да је једна кућа, као да је једног човека. Ни по чему другом не можеш се лако оријентисати као по Сени.

Млого што шта изненадило ме овде. па и неговање деце. Море износе их у поље у шетњу, море возају их; — просто непрекидно их износе у природу. Па и сама су деца слободна, и учтива. Нема оних окачењака, оних просјака, одешењака као код нас у Београду. По шеталишту по др. местима има деце пуно, једнако трче, играју се по песку, али не вичу, не деру се, не бију се, све лепо.

На булевару најбоље се огледа париски живот. Од 10. сати до 12 или 2. с. све сјакти, све бљешти од силних Ффењера, излога, осветљења електричних ламапа Хиљадама ламапа у разним Фигурама блиста се као сунце, или као звезде на небу. На булевару види се у по ноћи као у по дана. Свет је покуљао амо, и загустио по овим широким и глатким тротоарима, те разгледа и пазарује величанствене излоге. Милијунима ствари и стварчица, изнето је у најдивнијој слици пред публику да је зивка, да је примамљује к себи. Ах, шта ту човек може видети! Даље, госпође, господа, богаташи, радници све се то измешало, и непрекидно иде од излога до излога, једнако завирује, једнако загледа. Па и то је једна врста уживања. За дуго се не можете заситшти. Цео је Париз на ногама — на булевару. Булевари париски, то су његове забаве. Булевари, то су прилике, где сви без разлике пола, годита, и стања, уживају. Булевари, то је суштина Париза. Без булевара Париз не би био оно што је. Без булевара и знаменигости Париз би био обична светска. варош.