Učitelj

ДЕЦА ИНДИЈАНАЦА СЕВЕРНЕ АМЕРИКЕ од Ф. Ј. Пајекена.

ла

Индијанцу је пајвећа жеља, да има што више деце, па зато "је код њих тако распрострто многоженство, јер му једна жена. роди само троје, највише петоро деце. Прекомерни рад, који се. тогари, брзо их онеспособи за даље плођење. Синови су Индијанцу понос ; кћери пак умножавају његово имање тим, што, кад стигну за удздбу, њепи родитељи добијају за њу у замену: коње, биволе седла итд. Па и саме жене индијанске, старају се и брину, те да роде што више деце. Што више деце роде, тим ће их мужеви више поштовати, Жена, која не роди ни једно дете, презрена је че само од свог мужа, већ иод целог племена. Таква је жена од- | мста сажалења достојна, јер мора да трпи најстрашније тираније од стране мужевљеве. Од такве се жене опда захгевају обитно најтежи радови. ·

Чим осети жена да јој се приближио тренутак порођаја, од"мах се склања, ако је лепо у какав џбун близу села, аако је зима у нарочито приправљеву колебу за то. Тамо пробави сама све дотле, док се дете не роди, Сваку, па и преко готребну помоћ одбиће. Шта више, јако ће се љутити, ако јој се помоћ понуди, јер то сматра за увреду. — Чим се породп, одмах иде на рад.

Новорођено дете умота се до вратау учињену срнећу кожу, или у какве старе вунене крпе; па се после мете у једну од прућа исплетену справу, „која је изнутра кожом обложена и у којој је цело тело до главе затворено; Ова колевка — ако би се смела тако. да назове — налик је на оне јастучиће у којима се код нас деца повијају. | Јо некад су те колевке ишаране разним Фигурама чисто вештачким или су извезене мерџанима или вуницом. Кад Ин-

5) Ови јастуци су у обилају код Немаца, а код нас су у већим зварешима се уобичајили од скора. Нешто налик на те индијанске ко=љевке, наоди се и код наших влајиња. Ц.

15"