Učitelj

276

дијанка куд год путује онда упрти колевку са дететом на. леђа :: а ако ради у пољу, обеси је о гране или је усправи уз дебло к: квог дрвета. Два три пут дневно вади се дете из те колевке, тему се преобуку чисте хаљинице.

Не дозвољава се детету да плаче много и без нужде. Жепе имају једно опробано срество, те их брзо од плакања одвикнуОпе просто таквом плачљивцу, кад отпочне да плаче, запутше уста и нос и то тако, да се хоће скоро да угуши. После многих овакових поступака (процедура), дете се навикне да ћути, то јест, да. не плаче.

Име добије дете, тек кад одрасте. Мушкарци добију обично · име очево, а девојчице мајчино. Многе девојке а и поједини људи. немај: имена, Из мила Индијанци дају нова имева својој деци. и то обично име какве јаке и окретпе животиње заједно са њеним својствима. Тако на пр. «гвоздени биво,» укамени јелен,“ „жути медвед,“ „стари биво,“ «брзи коњ,“ пЕ курјак итд. Но употребљавају се имена као: «дебела шија, « «пегави реп-“ „ брзоноги, “ ујеленски зуб,» увихор“ итд.

Кад детету буде десет или дванајест месеци, онда га осл1060ђавају оне колевке. Мајка носи од тада своје чедо у једном мена чету обавијеном око себе на леђим: итако јој не смета при раду. _У том га ћилимчету носи све дотле, док не проода, што ускоро буле. Од тада такође се оставља детету на вољу да спава кад се: · осети да је уморно.

Џри сељењу из зимњег у летњи логор и обратно, носе са собом Ипдијанци и неке дугачке мотке, које им служи при разапињању черге. Те се мотке увежу, са обе страпе, по једна, на коњу, а крајеви од мотака стрче; за те прајеве увеже се платно. и направи се као каква кеса, у коју се, кад се путује, међу разне. ствари и деца испод четири године. "Деца пак од четири године увежу се за коње. 255

"Мале девојчице страсно воле лутке, а мајке њихове, да би им ту жељу испуниле, саме им граде лутке од разних крпа, наравно по њиховом схватању. Чак се виђају, да се индијанске де—

__војчице играју и са кућицама за лутке, — начињени по облеку њихових колеба.

Мушкарци при игрању избегавају још израна девојчице. Још у шестој или седмој години крстаре млади Индијанци око. села са стрелом и луком у руци, па чим им падне згодно каква таоца пили животиња, они опробају своју вештину у НЕ Ја сам виде»

и Овако носе децу и сељанке у Пироте.:0ом и околним окрузима КЕ