Učitelj

. 483

лазе побуде на свој рад у овој истини: «Држава, која хоће да живи и напредује као држава културна, мора да има што више добро уређених основних школа, као џ добро спремне снаге у њима. Државе, које су ову истину оствариле, доиста су данас културне државе Оне имају свега. Оне само мисле о лепшој будућности, и за њу раде; то им је циљ. Државе пак, које нису ову истину ни у пола оствариле, и данас се не броје у културне државе; оне данас воде борбу само за свој опстанак, да их која суседна културна држава својом културом не освоји и тиме потчини својој држави. У овај ред држава долази п наша отаџбина.

Кад би нашу основну школу ценили по закону њеном и свима расписима, који или објашњавају закон, или га допуњују, као и по распореду и програму њеном; — онда би допста закључили : да је наша основна школа уређена; да је обавезна настава за сву одраслу децу; да су односи њени и њене снаге према родитељима, општини и држави тачно опредељени и доведени у природни склад. Овакав је на артији; у истини није тако. Наша, основна школа није још уређена; начело обавезне наставе није још остварено. Сад да запитамо: ко нови грех што нису ове две нужности, две потребе, две неодложне истине уведене у живот основне школе; Ко њих одлаже и тиме задржава правилан развитак основне школе; Ко не да да и наша отаџбина културно живи као држава међу другим државама

Ово су питања која нам се сваког часа свима нама намећу; њима смо се сви подуже забављали; али наши су закључци по тој ствари тако разнолики и разнострани као што смо и ми међу собом. Неки би од нас хтели. да се све ове истине у што краћем року унесу у живот. Такви људи немају на уму време од када живимо у својој отаџбини као слободни грађани, Неће да знају да. такој потреби престоје и предходне спреме, којима такође треба извести број година. Да ли је тако; Сви

с 33"