Učitelj

653

својство и сплу не подавати се ласкању и насиљу ближњих» У школи дете познаје се са борбом за, опстанак која до доласка у школу беше за детв заклоњена родитељским старањем. Додуше, оно још не мора сопственим трудом да зарађује себи средства за живот, али ипак почиње осећати сурови додир са правим животом равнодушност једних потмуло или јавно непријатељство других, завист, увреду, исмејавање, свакојака задевања, која буде дете из његовог слатког домаћег спокојства. Премда дете се још не мора борити са људима за уважење, новац или власт, али ппак принуђено је са школским друговима борити се за успех у учењу, са љутим или пргавим учитељем. са дисциплинарним правилима, која су установљена за обувдавање неразмишљене младићске пргавости, Све ово довољно јасно представља будуће друштвене погодбе («услове»| и поредак у коме се доцније мора сретати и вударати са ветрењастим, поквареним и славољубивим људима.

Школа пресуђује успех најумнији, а ван школе у међу собним ђачким односима. осигуран је успех на најсилнијн и највештији ученицима, који су још из малена обдарени својствима, за задобијање симпатије и уважења. Премда ово ретко својство карактера, врло ретко стоји у свези са правом искреношћу и добродушношћу. Зар. у овом погледу школа не личи на грађански суду коме ће ученици живети кад одрасту и постану зрели људи; За то овде ми говоримо о релативној једнакости и правди. Потпуна једнакост нигде не постоји, у природи, јер нема два бића подједнаких са Физичким умним и моралним својствима. И многи ће рећи да развијање природних подобности захтева усиљавања, која и сачињавају праву заслугу школе. Али зар ми не видимо из свакидашњих примера како се неспособнији ученици прекомерно напрежу, па ипак не успевају. Два ученика, седе један до другога и уче се, један се напреже из петних жила, па ипак тек једва успева, међутим други