Učitelj

НЕШТО ИЗ ШКОЛСКЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ 991

врши онако, како ће што мање задавати посла свима Факторима, који су нарочито позвани да се о томе старају. Наравно колико ту помажу административне мере.

1. Школски одбори, а нарочито наставници, треба да 06рате особиту пажњу при уписивању нових ученика у школу, како неби уписивали и ону децу, коју родитељи неће моћи слати у школу због болести, сиромашног стања или инокосне задруге.

9. Да наставници обрате нарочиту и строгу пажњу на уредно “ долажење ученика у школу, особито првих дана, недеље и месеца. Треба одмах у почетку показати и ученицима и њиховим родитељима да се у школу мора уредно долазити, а за то треба употребити најпре лепе благе мере, па онда строге казне. Наставник треба одмах у почетку, чим опази да му који ученик неуредно долази у школу, да одмах зове оца дотичног ученика, коме ће нагласити потребу уредног долажења ученика у школу, и препоручити му да своје дете уредно упућује на предавања. Па ако то не помогне онда му треба припретити казном. Ну ако такав родитељ и после тога неуредно упућује своје дете у школу, онда треба приступити кажњавању оним редом, који је прописан у закону. Четврта је казна 9—10 динара, а даље се увек ова удваја. Према томе највећа је казна 18—20 дин.

3. Изречене казне треба одмах извршити, како се која изрекне, ако се хоће да се постигне циљ, који је намењен казни. Стару казну, која је раније изречена, треба најпре извршити, па онда нову изрицати. Изрицање нових казни, пре него што се старе изврше, противно је закону, јер нове казне не вреде, ДОК | ве старе не изврше. Многи школски одбори и наставници греше, па изричу нове казне, не водећи рачуна да ли су старе извршене, док не нагомилају грдно велике казне тако, да би их било немогућно извршити. баш и кад би биле на закону основане. Међу тим таквим се казнама не постиже никакав успех, јер оне по закону не вреде, а они што су кажњени држе да се казне и не изричу да се извршују, него само да се они плаше.

4. Ако ученички родитељ постане толико сиромашног и инокосног стања да се од њега не може никаква казна наплатити, и ако неће или не може сам добровољно да упућује своје дете у школу, онда његово дете треба предложити за испис, према пропису чл. 40. закона о осн. школама, а по министарском распису оа 15. јула 1891. год. ПБр. 9.308.

5. Све неправилности, које се при овоме питању јављају, треба наставници сами или споразумно са школским одбором да отклоне. Ако школски одбори и њихови председници не буду вршили своју дужност као што треба, онда треба тражити помоћи од