Učitelj

ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ 53

Права тишина влада на све стране. Тишина, тако дубока, тако нема, као у гробу. Никакав поветарац пе расхлађује голе литице високих стена; нема буре да засвира преко пољане. На целом небу не видиш никад ни облачка; никаква кап росе да земљу ороси, ни кише ни снега нема с неба. На месецу нема никакве промене у времену. За то сунчани зраци обасјавају стене и зажарују их целога дана, који траје 350 сати, до највише тачке топлоте. У

Прогурнимо мало коју од оних стена око нас, видићемо како ћемо је лако с места кренути и она ће се отиснути и сурвати литицом. Али никакву лупњаву нећемо чути, никакав одјек неће се чути који се одбија од зидова планинских. Мртва тишина влада на Месецу. Хиљадама бубњева могло би забубњати у овом безваздушном свету, хиљада топова могло би се испалити — па се ни гласак опет не би чуо. Бадава ти се усне крећу, узалуд ти се језик мучи да што проговори — они нису у стању да прекину оно вечито ћутање. 7

Осем хиљадама звезда и зјајнога сунца на црном небу, види се још једно особито небесно тело. У јутру, кад је дан почео, стајало је ово тело Месецу слично, на небу као један велики полумесец. Цело пре подне видимо га непрестано на једном месту на небу, али оно је све уже и уже постајало, што се Сунце више и више пењало и кад Сунце већ близу њега, дође, оно онда изгледа као врло узани сјајни срп, баш онако као што Месец изгледа одмах после менб.

Какво ли је то тело, које ми никада са Земље на небу не видимо

То је сама наша Земља! -

Ми на Земљи често себи уображавамо, да је Месец као слуга нашој Земљи, за то одређен, да нам своју светиљку придржи за време ноћи. Смешна сујета! Овде на Месецу видимо, да је наша поносита Земља за то одређена, да буде месечев месец. —

Двадесет и девет пути спорије крећу се сенке док Сунце не доспе. до највише тачке. Тада је подне на Месецу. На све стране, осим црног неба не видимо ништа друго, до само светлост, од које ти очи засену. По подне сенка долазе лагано, тромо се простире тама преко долина и пузи одмереним корацима уза стране планинске. Једва је једном 175 сати по подне; на 350 сати после изласка сунчевог приближује се Сунце своме западу.

Залазак сунчев не прати никакво вечерње руменило. Сунце се приближује своме западу, не губећи баш ништа од своје светлости. Његов круг додирује хоризонат, али му светлост остаје непромењена. Кратак сутон настане кад се тек само горњи део сунчаног круга види као танак срп изнад хоризонта. Одмах за тим распростре се ноћно небо над пределима. Призор који ћемо тада видети, јесте нешто најлепше, што се са Месеца може видети. Високо горе на звездама искићеном небу сија Земља као какав огроман месец, тринајест пута већи, но што се нама месечев

УЧИТЕЉ — : - 8