Učitelj

34 5 ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ

котур показује. ( вечера је Земља пола осветљена као Месец кад је у првој четврти. У току ноћи расте, док око по ноћи, она се укаже сва _ осветљена. После по ноћи, па до зоре све се види мање осветљена, док, најзад у зору, при изласку сунчевом, не укаже се опет само пола осветљена, као Месец у последњој четврти. За време ноћи (месечеве) окрене се Земља 11 пути око своје осе и показује при том исто тако много пути све делове своје површине, своја мора, тврду земљу и острва. За време "целог месечевог дана и у опште у свако доба, стоји Земља као непомична на једној тачци на небу. Зато што је Месец увек истом страном земљи окренут, за то и видимо с њега Земљу увек на једном месту на небу.

Сунце, планете и све остале звезде излазе и залазе сваки 14 дана један

пут; само Земља стоји мирно на своме месту, она нити излази нити залази.

"Звезде на ноћном месечевом небу видимо у истом распореду у коме

их гледамо и са Земље. Шта више и тамо налазимо кола и влашиће непромењене. Али звезде не трепере као ход нас на Земљи, јер ово долази од атмосфере земљине. Са свим доле до хоризонта сијају звезде истом

светлошћу. Земљина светлост нити потамњује слаби појас млечнога пута, нити смета да и најмању звезду видиш. Али опет, нешто не достаје ноћ-

ном небу месечевом : никада се не види, да прелети једна звезда преко црнога неба, брза светлост ма, једне ватрене кугле још не прекиде вечиту "мирноћу небесног шара.

(Около нас видб се обасјани предели земљином светлошћу тринајест пути јачом но што нама сија пун месец. Видимо подножје планине и дно кратерово, блиске и удаљене предмете подједнако јасне и разговетне Нема магле да нам поглед крати, нити облачка да за њ земља зађе.

Ми сазнајемо, да ноћ пролази по томе, што видимо да некоје звезде на истоку излазе, а друге опет на западу залазе. Но још боље сазнајемо

по томе, што видимо како нам Земља све више губи од своје светле површине. Видимо да се она седам пути око себе окрене док се од кружног облика не укаже као полумесец. Тамна половина светли по мало слабом светлошћу, а то је одбијена светлост од Месеца на Земљу.

Грдну топлоту, што је Месец за време тако дугог дана у себе упио, отпусти он ноћу врло брзо, јер није обмотан атмосфером као Земља, да

ова топлоту задржи. За то је нођу на Месецу ужасна хладноћа. Алимн.

поред тога и на највишем врху планина на којој стојимо, нема ни трага од леда и снега.

Најзад нам изглед земљин у виду полумесеца, наговести и свануће. На, истоку укаже се опет горња ивица сунчевог котура на хоризонту. На један пут засијају високи врхови брегова сунцем обасјани и — нов дан почиње опет. Дан сасвим онакав као и прошли и сви будући. На Месецу се не зна за промену у годишњем времену. Дани ноћ у једно су летом зима. Један тако пролази као и други; светлост и тама, жега и ладноћа само чине промену у оној једнолинсбски, <> — = = 5 + =

а оа