Učitelj

4а ЗАБАВА И ПОУКА а - _ 8505 ________- --- на налетео НА

— Слободно! — рекох.

Врата се отворише и уђе Цаја. — Које добро, Цајо:

Она се скаменила.

— Је л те прошла глава:

Она корачи, па клече преда ме. — Опрости! — рече.

__А шта; упитах и ухватих је за руку. — Опрости ми! – — Ама шта:

— Ти знаш!

— Не знам!

Она диже главу и погледа ме.

— Знаш, ка' Бог, знаш све! Од тебе се није ништа са, крило. Опрости ми... Јој немој ме тако гледати !.. Туци ме, убиј ме!.. али ме не гледај тако !...

Али мени се отворила воља да је мучим; хоћу да је заварчим за навек; хоћу да ми сама, призна све; хоћу нека се сећа тога часа док је жива па и на самртној постељи нека, 0] падне на ум.

—- Ама шта знам ја!!! — упитах.

__ Ти знаш да сам лопов да сам крала све оно ствари из школе, и... = |

— Ама зар ти! прекидох је, бајаги, зачуђено.

—- Јој, господине, што ме мучиш!.. А кад си оно јуче причо и у ме си гледо!.. И ти знаш, а правиш се да не знаш. И сад ме мрзиш а правиш се добар !. Немој ме мрзити, госпо- | дине! Удри ми сваки дан по 90. по 30 батина ако оћеш, и. казни ме да једнако клечим, само ме немој мрзити и мучити тако!. И остави ме без ручка и без вечере:. Ја од јуче нисам ништа окусила; ноћас нисам ока на око... Боље, убиј ме!...

Ја је подигох. —- Јесте, Цајо!. ја сам знао. Знао сам да си ти лопов. Знао сам и где си крила. Ено онде у јарузи; знам и место !. И зар си ти мислила, да се то може сакрити! Зар си забора вила оно из «Читанчице»; «даклела се земља рају, да се сваке. тајне знају»:.. - 5