Učitelj

90 Уа УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ

које је и сам народ онако мудро схватио у поуци: тешко брату без брата рођена,“ -

Браћо !

И ако имамо два ока, једно лево, друго десно, опет који је тај од нас, који ће ископати једно на рачун другога Који је то паметан човек, који ће пожелети да га назову ћоравим 2 — И ако имамо две руке, јадну леву а другу десну, опет ни један паметан јунак неђе осећи једну, да, би му се друга што више развила, јер је уверен: да ће осећи и оној другој најјачега помоћника, а организму нужну одбравпу у борби за опстанак, и

_ зна да би без једне руке остао вечити богаљ. И ако срце наше прави један целокупан орган, оно је подељено ча леву и десну комору и преткомору и сама та подела и та имена ни мало не сметају, да оно као орган врши свој одређени задатак. И та два имена не наводоше још ни једнога, равумнога човека на, то да сече једну страну, да би друга што боље ојачала; не наведоше на ту мисао никога, јер је сваки паметан и разуман човек уверен, ди би онај ударац намењен једној половини задао вечиту смрт и другој половини срца.

Ово поређење учинио сам за то, да би боље схватили будући положај нашега народа са два имена и да би имајући ово на уму вечито тежили срећи и напретку и Срба и Хрвата. Ко жели пропаст Србима, тај хоће и пропаст Хрвата, а ко мисли да уништи Хрвате, он уништава и Србе. То је један организам, који се ничим одвојити не може. — Учитеље српски и хрватски дужни су да овај организам — наш народ — са пуно љубави потпомажу. Љубав између ова два имена, просветна и културна. заједница и једне и друге половине народа, ето то је задатак основне школе, то је дужност учитеља — то је наш задатак. Радимо на том просветном и културном јединству имајући свагда на уму народну изреку: „Тешко брату без брата рођена,“ и лругу: „Рука руку мије а образ обадвије.“ У име такота рада, српски вас учитељи поздрављају са: живела. наша браћа хрватски учитељи!

Скупштина се опет одазва бурним: живели, живели српски учитељи ! За тим председник г. Филиповић изговори врло лепу беседу, у којој је нагласио важност рада, који се имао свршити на овој скупштини. И он беше поздрављен са: живео! -

Прво је била на дневном реду расправа: Како да се удеси узгој (васпитање) женскиња па да буде корисније по домаћи, народни и друштвени живот. Ово питање расправљала је г-ђица Марија Јамбришакова, “ Рав. права г-ђице Марије одиста је славна. Нека је част и слава и њој и њеним другама, а Хрватска се само може поносити што има тако ваљаних м

ж) Питања за скушшт. распишу се раније, па се иста претресају у чојединим учит. друштвима, а донесене резолуције пошаљу се одбору Савеза, који исте преда нарочито одређеном референту, да у своју расправу унесе оне, с којима се слаже и које су добре.