Učitelj

АСОЦИЈАЦИЈА ПРЕСТАВА 395

младић, баш и не мислећи о овим стиховима и не сећајући се мисли, која је у тим стиховима исказана, постане после аперцепције те мисли са свим другчији. Гледа на све измењеним погледом, почне осећати у другом облику, не захтева оно, што је пре захтевао, другим речим — како се каже — човек се развио један степен више. Така аперцепција је не само духовни акт — као што нејасно вели Герман Фихте — но је акт, који се претворио у нову силу духа. И ова нова духовна сила као и све што се с њом преобрати, постане му добит и почне се разграњавати као нова радња у сваком новом духовном акту.

27, Битност овог душевног памћења, или памћења развића, даје памћењу како логичном тако и механичком са свим нови чисто човечји карактер; стављајући га у тако рећи службени однос према себи. Из духовног памћења појави се у човеку идеја, логичко памћење обуче је у облик логичких мисли, а мисли у речи, боје, звуке и кретања. На против од трагова сачуваних механичким памћењем исплете разум пређу асоцијација, а из зближења ових асоцијација рађа се идеја, која се аперцепује духовном памећу. Таква противност вечно се свршава у човеку! Ну ипак све, што је перцеповано механичким памћењем као и све, што је прерађено разумом не. доноси идеју у духовно памћење, и на против свака идеја духа није нашла, оваплоћења у симолизмима разума и трагова, који су сачувани нервима.

Механичко памћење чува много трагова а тако исто има, много у нама логичког знања, које не приноси никакве користи нашем духовном развићу, нит га за длаку у напред подиже. На против ми носимо у себи много духовних убеђења, по којима, се никад без разлога не владамо не само у облику рада ноим у виду речи. Ипак ова два потока нашег духовног живота, текући тако рећи од периферије човечјег бића к његовом центру и од центра периферији састављају најбитнији Феномен нашег психичког света.