Učitelj

374 · УВОД У ПСИХОЛОГИЈУ

појава, и према томе можемо и психологију одредити као науку о душевним појавама.")

Нешто смо овим већ задобили. Психологија је дакле наука која се бави о оном, што се у нама догађа, т.ј. о нашем мишљењу, о нашем осећању и о нашем хоћењу, а не о оном што је ван нас. С тога психологиске појаве и називамо унутрашњим појавама, а оне, које се налазе ван нас, у простору, спољашњим. О овим појавама говори физика.

Из овога можемо даље извести деобу целокупног нашег искуства. Све појаве, које су нама познате или се догађају у нама т. ј. унутрашње су, писихиске (душевне) или се догађају ван нас т. ј. спољашње су, физичке (телесне). Тело наше има извесна обележја која има и спољашњи свет, можемо га чулима сазнати и даје отпора. Према томе и тело наше припада спољашњем свету. Оно што називамо ја, наш унутрашњи свет, је наша душа, а све остало па и наше тело је не-ја. Ја је субјекат (подмет а не-ја је објекат (предмет). Појаве ван нас, спољалшшњи свет, физичке појаве, не-ја, објекат с једне стране, и појаве у нама, унутрашњи свет, психиске појаве, ја, субјекат, с друге стране, значе једно и исто.

Све ове појаве и Физичке и психиске, догађају се у времену, т. ј. за сваку појаву је потребно неко извесно време, а Физичке појаве догађају се и у простору, т. ј. за сваку физичку појаву потребно је и неко извесно место. Психиске појаве су непросторне, с тога на њих не можемо ни применити оне појмове, којима обележавамо просторне односе и особине тела, као што су н. пр. леви десни, горњи доњи, округао угласти ТА. Због тога су нам и смешни изрази: лева радост, десна жалост, горње мишљење, доње памћење, округла жеља, угласта одлука јер су неприкладни. Ми престављамо себи зеленило шуме, али та престава, није зелена, тутањ грома, али та престава не тутњи, песму славујеву, али та песма није звонка. Истина, често ћемо чути изразе: дубока мисао, слатка успомена и т.д. али су ту ти атрибути (додаци) дубока, слатка употребљени у преносном смислу исто тако као и у изразима: умро у цвету младости; зелен и млад. Ту се дакле упоређују предмети, па се атрибути с једнога преносе на други.

5) Потпуни значај ове одредбе моћи ће се схватити тек касније. Давно је примећено за психологију, и то с већим правом но за ма коју другу науку, да се оно, што се у њојзи напред помиње, може протумачити и образложити тек оним,

што касније долази. Ово треба да има на уму сваки, који жели да прати радове психологиске.