Učitelj

127 ЗАБАВА И ПОУК

кал ___________________________________---

Деца понављају и добро и зло. Она подражавају и једноме као и другоме. На томе почива и наша дужност да пред децу стављамо вавек лепе примере, али и да их клонимо 3Злих. Као год што добри примери воде дух дечји моралности, тако исто рђави — пороку и шпекулацији. У опште рећи : дечји је дух подобан огледалу. И као што се разне ствари верно огледају у њему, тако исто и дечја душа верно и вешто подражава свему ономе што она кроз своја чула осети.

Пример је највећи учитељ.

Мати му уби срећу. — «Свака рана покрај срца а синовља посред срца» (Нар изрека). — Мој Драшко, ево већ две године, како учи један разред. Није да рекнете да је то глуп дечко, у колико је распуштен и јогуница. Зашто је такав, ни то није тешко погодити — из веома, рђаве је куће. Отац и мајка му живе у свађи и нема дана а да се, на жалост, чак и не потуку. У тој несугласици између њих двоје, деца се свакојако „користе“ њиховом свађом. Кад их кара мајка, отац их мави; а кад их кара отац, мајка их милује. Тако иде непрестано. Драшко је вавек код једнога љ»у милости“, докле га други мрзи и туче; а деца су шерет, науче се и она и на шпекулације. Према томе и Драшко се научио да подешава, своје понашање онако, како кад прилике у кући захтевају, час се прилагођавао једноме а час другоме ; од обе стране је извлачио користи. Свакога јутра, кад би хтео поћи у школу, чекао би на »двајес пара“, без тога ни да се мрдне. Дугим попуштањем, то му је већ ушло у навику и полако, полако, он се већ начинио — газда. Тражио је да му се да, што је год зажелео; чинио је што је хтео и ишао је куд је хтео, једном речју постао је веома рђав дечко. У кући је највећи тиранин, а у друштву% — Кавгаџија, силеџија, лажљивац, убојица и какав ти још није !.. | Једнога јутра одоцнио се за школу; ја га нисам чекао да ми сам дође већ пошљем двојицу по њега. Они га доведоше. Сав плачан, ћути ћути али не црвени.

_ Зашто си се одоцнио јутросг — упитах га. Он ћути. Друга деца наставише ову причу о њему: — Молим, господине — повикаше деца у глас — он туче оца!

— Како то% упитах зачуђено.

— Тако. Тражио јутрос 20 пара од оца а он није имао да му да; онда он отишао мајци а мајка извукла, „чекмеџе“, да узме 90 пара, те да му да, али јој његов отац забрани. Тако се отац и мајка потуку због њега. Али ни Драшко није седео џабе, он, господине, дохватио један велики прут па тукао оца. Вели: оћу да одбраним мајку.

— А јуче опет тако тукао мајку молим, господине — рече други.

Ја сам зачуђен стао и, посматрајући ово јадно дете, помислих: еј жалосни створе, зар те на тај начин васпитавају твоји најмилији учитељи : !..