Učitelj

376 | УВОД У ПСИХОЛОГИЈУ

њега света и с његовом помоћи и одговарамо на те утиске изводећи хотимичне покрете, то се појавило питање, да нису цч психиске појаве уједно и физиологиске, те према томе психологија ништа, друго до део физиологије. к

Ми би морали то признати, кад не би били кадри да докажемо, да се психиске појаве битно разликују од ФИизиологИских, и да због тога чине сасвим засебан збир појава.

Па у чему је та разлика

Једну смо кадри извести из онога, што нам је већ до сад познато. Физиологиске појаве су физичке појаве, оне не само да се догађају у времену но и у простору, психиске пак појаве се не могу свести на Физичке, пошто су непросторне.

Ну да видимо, имају ли психиске појаве и другу коју 0собеност, стављене на супрот Физиологиским.

Сваки и најпростији човек зна, да н.пр. у овом тренутку види јабуку, да му је њезин мирис и укус угодан, да, од његове "воље зависи хоће ли је и даље брати и јести или не. Али да ли тај исти човек мора знати и какав се фФизиологиски рад врши у њему кад јабуку поједе, како се та храна претвара у крв, на који се начин крв чисти, и како она исхрањује саставне. делове нашега тела; Свима нам је познато, да сваки човек има свести о оним првим, психиским појавама, док међутим огромна већина људи нема нема ни појма о овим, Физиологиским појавама. Другим речима, психиске појаве врше се са свешћу, т. ј. ми их непосредно сазнајемо кад се у нама догађају, ја сам н. пр. свестан о свима предметима које сад видим о угодном осећању, које имам ако ми овај рад, који сад пишем полази за руком о својој вољи, да овај рад продужим; фФизи'ологиске радње пак врше се без свести, т. ј. ми их непосредно не сазнајемо, јан. пр. не осећам кружење крви у мени, рад мојих плућа и моје утробе, но да св то врши у мени, знам по томе, што сам то тек посредним путем научио.

Знамо поуздано да многим психиским појавама претходе Физиологиске појаве. Пре но што осетим звук или светлост, таласи ваздуха одн. етера дотичу се мога уха, одн. ока. Ту то таласање изводи надражај нервних кончића, и тај надражај је потребна Физиологиска појава да би могао постати осећај звука или осећај светлости. О осећају звука или светлости сви смо свесни, али о надражају, Физиологиској појави нисмо никако. Научним путем у стању смо да сазнамо како постаје звук или светлост, али ипак за то ми чујемо само звук, и видимо само светлост, а никако таласање ваздуха или таласање етера. Наше познавање физиологиских услова ништа не мења природу самога,