Učitelj

УВОД У ПСИХОЛОГИЈУ 344

осећаја звука или осећаја светлости. За нас је тај осећај звука и осећај светлости онај исти, као и за оног, који нема, ни појма, о оном што им је претходило. У томе се састоји особеност појава психиских према појавама Физиологиским. Појаве психиске се дакле битно разликују од Физиологиских, с тога се не могу ни подвести под Физиологиске но су предмет за себе. Ну то још не значи, да психологију треба изучавати и њезине појаве испитивати сасвим независно од физиологије. Виша наука се увек ослања на нижу науку. Као што се Физиологија ослања, на Физику и на хемију тако исто мора и психологија ослањати се на физиологију '). |

Ми смо већ поставили више имена, за душевне појаве: мишљење осећање, хоћење То значи да се психиске појаве не разликују само од других појава но и међу собом. О тој разлици говорићемо касније а сад да се запитамо, шта је тим појавама заједничко, шта их крај све разноликости одржава у једној целини; То смо видели пошто смо их ставили на супрот физиологиским појавама, све их сазнајемо с помоћу свести. Али шта је свест:

Са свешћу је исто тако као и са осталим Фактима, (чињеницама) психологиским, тешко их је описати или одредити, пошто су то основни Ффакти, који се не дају сводити на простије и јасније што, с помоћу чега би се разјаснити могли. Ну у неколико морамо објаснити тај Факат, у вези са употребом те речи у обичном говору, и задовољити се у овај мах и површним одговором.

Кад речемо коме: немаш свести, то хоћемо тиме да му кажемо да незна шта мисли, шта осећа, шта ради, исто тако кад речемо за кога, да је изгубио свест. На против кад велимо: свесни смо о својој дужности, то значи да знамо, да осећамо, или да смо одлучили, шта нам ваља чинити. Тај смисао има, та реч и у психологији. Имати свести о којој ствари значи сазнати је, осећати је или одлучити се за њу, једном речи ненепосредно је искусити. Имати који душевни појав значи искусити га, имати свести о њему. Под свешћу разумемо целокупност наших унутарњих искустава, која непосредно сазнајемо.

5) Због тесних узајамних веза пеихиских појава са Физичким, психологији су преко потребни резултати нарочито физике и физиологије ради тумачења односа између душе и тела. Ту се стичу дакле заједничка питања психо-Физичка и ФИЗИологиско-психологиска. Психологија, која у својим тумачењима полази од Факата, Физиологиских назива се физиологиска психологија. Њезин највећи представник је данас Вилхелм Вунт (УУцпд6). В. мој чланак. О сувременој психологији, «Браник» за 1889 год. бр. 111. у