Učitelj

И 2 УНА ЧИ НО СИВ И АЗОТ ар НА Та и 4 нв === ен ИМ ЗОНЕ ЕЦ

Словница. - - У Словници (или како ми велимо: граматици) ове читанке налазимо о овоме: проста изрека, — разширена изрека — састављене изреке (сложене реченице) -— стегнуте изреке — покраћене изреке — употреба глагола — творба ријечи — правопис (интерлукција) –- писање вел. слова, делење ријечи и т. д.).

Ми смо већ једном поменули да смо противни томе да се граматика у осн. школи учи онако како се код нас учи данас, а у чем су Хрвати још претеранији од нас. „Словница“ која иде уз ову читанку узноси 88 стр. То је читава књижица ва себе. Кад још кажемо и то, што се одмах у почетку овога вели: да треба, уз ово понављати и оно што се учило у 111 разреду, онда одиста, учитељи морају имати муке да. све то пређу добро за годину дана. Разуме се, деца имају још више муке да све то упамте, а ми држимо да ће све ово моћи изучити само одлични, бистри ученици, а остали тек по нешто ће од свега. тога упамтити. А да се све ово изучи како треба, мораће се откидати од часова | читања и писања, те опет излази да ће граматика узимати многе часове језика, који би требали да се троше на стварну писменост. Изгледа да се овде имало пред собом неко педагоштшо правило, које вели: узми што више, па ученици нека запамте што могу; ане бно педаг. правило; мање али темељно — што се предаје нека ве разуме и упамти. Овопак што је унето у „словницу“ за ТУ раз. мислимо да је много, као што рекосмо; а мора се признати да је извођење граматичких правила методских правилно и лепо. Свуда прво долазе „вјежбе“. у којима су изложени примери; па за тим се из овога изводи „поука“ (правило), а. најзад долазе задаће, које имају ученици да израде сами.

Међу задаћама, које се овде дају ученицима за самосталан рад, намазимо и једну врсту која се код нас не узима а која је, по нашем мишљењу, врло добра. О том смо ми говорили једном приликом раније!), То је давање погрешно написаних реченица да ученици изналазе погрешке и поправљају их, Таких вежбања. има у овој „словници“ и то је, по нашем мишљењу, врло добро.

Писмени састави. — (Ово је последњи одељак ове читанке Одмах Морамо рећи да нам се допада што су у програм учења матерњег језика, унета и оваква вежбања. Оваких вежбања, пак, у нашим основним школама готово и нема. Некада смо и ми имали и нарочиту књигу за ученике (Писмени састави) из које. се истина нису вршила, ве. жбања како је требало, али су се ученици. преписујући, могли барем што год научити. Сада, пак, при прављењу новог настав, птрограма, као да се овој врсти вежбања, није поклонило онолико важности, колико је требало. И тако наши ученици сврше осн. школу, а не умеју написати писмо, признаницу. или молбу какву. Све то пак народу треба, | 8

5) Види „Учитељ“ 1891 год. стр. 207 и 278. и књ. „Предавач“ стр. 41.