Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 679 на НА ан ____________ 08500

кава, пиринач, памук и др) а има и домаћих (свил буба, мрав, лан и конопља, креда, бакар и др.) О свима јединкама (евега на број животиња 19, биљака 8, минерала 6) чланци су као пи у читанци за ШП! раз., а о том смо већ говорили. О том се више мање тако учини у нашим школама; али „природословја“ у нашем програму нема, па и наше читанке и др. уџбаници о тома немају готово ничега. То је, по нашем мишљењу, погрешка у нашем програму, јер одиста је корисни

је да ученици науче по што год о ваздушним појавима, о топлоти, светлости, и т под. што ће у

животу сваког часа виђати и требати да бар што год разумеју, него о камили, лаву и др што ће видети само варошка деца у каквој менаже рији У читанци, о којој говоримо из „природословја“ унето је: Хтак (ваадух) 2Хтак је рту, ТјаКкошег (барометар) Топлина, Пођга 1 Тоба уод а Форе, Како зе сагћ тагта, Светлећи плин, (тотепје п реб), Раго5етој, Звук и јека, БујеПоз6 Пита, Магнет, Мипјта, Вита, Муњовод, Мипјеа зе би дофтот, Втлојах.

Ма да су поменути чланци довољно популарно написани и обухватили Физичке појаве у толико, колико је за осн. школу довољно, опет не можемо а дане учинимо неке примедбе. Тако говорећи о брзини светлости вели се уда се: светлост брзо шири. Ширити је нешто друго, а светлосни зрак јури напред у првој линији За дугу се вели: Ако су облаци малени и дуга је мала. Сигурно се хтело рећи кад је дуга јасније боје, јер величина дуга не зависи од облака него од положаја сунца.

5. Шести одсек су: Цртице из госаодарства. Господарством Хрвати зову земљорадњу. а сељака — господарем зову. У овом одсеку су ови чланци о земљорадничким пословима: орању, сејању, жетви, виноградарству вртаретву, воћарству, ливадарству, сточарству, и челареству. У овакој врсти чланка наше читанке су врло сиромашне, нема их ни онолико колико су их имале пређашње, старе читанке, Хрватске читанке у томе су боље, јер у свима има нарочити одељак о „господарству.“ А кад се зна да је п код нас највећи број оси, шк. -— сесеке школе, онда је одиста непојмљиво зашто није у читанке унето што више чланака, који би сеоску децу учили у сеоским пословима, као што Хрвати чине. Кад се овоме дода да у Хрватској и Славонији ретко је наћи школе која нема, и свој школски врат, где се деца уче калемљењу вобака и др. онда се још боље види како се у Србији озбиљно још и не помишља на то да се и оси. школом помаже привредно стање нашег народа.

6. Седми одсек је: О чувању здравља ти неговању болесника. У овом одсеку су чланци: Нешто о здрављу, Храна из биљинетва, Храна из животињетва, Пиће, Чист и покварен зрак, Крећи се и ради, Тијелу треба, и починка, Одело помаже здрављу и Белеенике треба неговати разумно. (О свему овом има п у нашем програму, само о нези белосника нема, а нама се чини, да је добро да и тога буде у читанкама. И о томе би требало да буде више говора, него што га има и у овој, хрват. читанци.

•