Učitelj

ПРО ЉОСА ЊЕ су чије Бел 11

да је тако крајње време да. се ми сви Срби што нас има разједињених, сјединимо за сад у духовну целину, за којом ће ускоро дати Бог да се и политички ујединимо, а до тог времена да Србија буде као што је и до данас била жижа и светило која ће крепити браћу нашу под туђином надом на бољу и срећнију будућност.

Прве основне школе. — Први зачеци заснивања. српских школа. датирају се од Немањића, Саве, који је прве српске школе почео оснивати уз манастире са врло ограничен лм циљем — спремањем младих Српчића, за монашки чин. Манастири у то доба беху једини, из којих се по Српству разлеваше зраци просвете и културе. И ако са овако ограниченим циљем, ипак на част ондашњим, нашим монасима —- јединим преставницима интелигенције, шкоде су тадашње ипак показивале благотворнога утецаја на народ. Што је год било даровитијег Српчића, ишло је у те расаднике просвете, и ту се напајали знањем и врлинама, па те врлине засађивали после у сам народ наш, те се тиме коаико толико одуживали народу за све доброте, које је он драговољно подносио за њих, а то су чинили све као одани синови свога народа. Положај тих учитеља — калуђера, био је онакав исти, као и осталих божјих угодника, и ми о њему нећемо нарочито говорити, пошто то и нису били прави учитељи. по свом позиву, а да би ми о њиховом положају као таквих, могли и говорити, зато ћемо прећи укратко оно жалосно време српско када «Царе Лазе на Косову паде» — и када наста густа, тама по лепим српским земљама, и када се халакање оџа и дервиша разлегаше по овој дивној питомој земљи нашој. О школовању у томе времену па нарочито и о учитељима ни помена нема, јер се народ беше разбегао по шумама и пећинама. да само свој живот голи сачува. Тек у другој половиим прошлога века, када Аустријанци заузеше Србију јављају се прве школе у нас. Учитељи у тим школама беху наша браћа Срби. из земаља српских под Аустро-Угарском, јер их код нас не беше. Тадашње школе стајаху под утецајем и надзором црквених великодостојника, па наравно, и учитељи беху потчињени. њима, и њихов положај беше потчињен и зависан. Тадашњи учитељи и сами недовољно спремни, састављени из разних проФесија, нашавши ухљебија у тим школама. разуме се беху понизне слуге црквене властеле Њихов положај беше још зависнији и у томе, што им постављање, па и сами опстанак у слукби зависише од исте властеле црквене. Та се потчињеност могла видети свуда, томе доприносаше највише њихова крајња неспремност. (во је полазна тачка свему потиштеном положају учитеља тадашњиг ч% доцнијит, џ природно је да су то они и осе–