Učitelj
4
тадашњих учитеља знали су само црквене књиге читати и мало њаци; други опет нису знали помагати свештеницима у цркви. али су знали читати, писати и по нешто рачунати Па кад и ових није бидо, узимати су и такви, који су какав занат ра-
"било школовање у то време код нас. И сами готово ништа не
„децу научити чему другоме до ономе што су они сами знали,
"тих учитеља, научила су цео буквар на памет учећи сви за-
били у школи.
био исто тако јадан и жалосан. Врло лепу слику положаја та„дашњих изнео нам је пок. Пт. Лаза Лазаревић у својој красној
«дар ти дроњо моју кућу називаш туђом ит. д.» — Једна сео-
"ректор осн. школа у том времену. Ево шта вели г. Спасић:
12 ПОЛОЖАЈ УЧИТЕЉА +
ћали, ч радили на томе да добију све стпремпије наследнике, и чим је то наступило, одмаг је се и положај мењао, бивао је бољи. Ово је веома згодна прилика да. увидимо да са напретком интелектуалним самих наших учитеља, и положај њихов бива РАВНЕ ђенији и бољи.
Са падом наше земље понова, под Турке, престају и школе, које се тек у Карађорђевом устанку опет где где појављују. Доцније после другог устанка па све до 1830 године, када је земља била још у ровитом слању, и не консолидована, — природно је било да се није могло ни мислити на школе, и поклањати им онолико пажње од стране државе колико је то трвбало. Зато су појединци људи или општине били принуђени сами се о томе старати.
Да би сазнали какав је положај ових учитеља био, треба, пре свега да видимо какве су спреме они били. Тако, неки од
помагати свештеницима у цркви, одприлике као данашњи цркве-
дили, и поред заната децу обучавали. Па и оваких учитеља, није било довољно, и према томе може се мислити какво је
знајући — природно је, да тадашњи учитељи, нису ни могли
а то је читање, писање и где где рачунање, па и то је било веома сумњиво. Често пута деца учећи по 2—3 године код.
једно на глас вичући, — па кад би такво дете после трогогодишњег учења упитали: где је то што је прочитало оно вам
неби умело казати. Тако је сигурно знање било што су га до-
Према овакој злехудој спреми учитеља, и положај им је.
приповетцн «Школска Икона» — где кмет Нинко вели учитељу :
ска сукметица вели учитељу истина правије рећи терзији: дроњо.
'И ја ћу изнети један пример жалосног положаја учитељског
и у четрдесетим годинама, који је изнео г. Мил. Спасић ди-
«Обилазећи школе у старом београдском округу дођем у село
· Лесковац. Одмах распу стим децу кућама, и наредим ла ми сутра рано сви дођу обучени у цркву, а после у школу на испит.