Učitelj

ЗА | ПОДОЖАЈУЗИВЕЉА правцем. Они су меслили, да се путем закона, наредаба и наставленија може нешто учинити за бољитак школа и народнога, васпитања, а нису видели узрок свему застоју — у неспособно"сти учитељској који су били регрутовани из разних категорија, и у никаквом надзору и упућивању учитеља у њиховом раду.

Доцније је место Радовановића изашиљан по Србији га грегледање школа Коста Бранковић, а за директора осн. школа буде постављен 1838 год. Глигорије Зорић. Мало после тога, је по изричној наредби кнеза Милоша ишао сам министар просвете Тенко и прегледао све основне школе.

Надзорници основних школа често су се мењали, а и надзор који су они вршили био је врло сумњиве вредности. и тако су опет учитељи били остављени сами себи без икаквог упућивања у раду школском. После су постављена два надзорника један за источни а други за западни крај Србије, али су се и они кретали као и први надзорници у границама експериментисања у погледу надзора, и ако је доцније над“њима био постављен један врховни надзорник који је мотрио на рад ова два надзорника, а коме је поред тога главна брига била, израђивање школских књига за децу основ. школа. Први врховни надзорник основ. школа био је Димитрије Исаиловић 18141 год. Те исте године наређено је да се учитељи «слабих способности» — како се у наређењу казало, сазивљу сваке године од половине Августа до краја Септембра месеца на једно место, дз их директори обавештавају о бољем вршењу тешког и ваљаног учитељског званија, докле се и педагогическе школе за, изображавање будућих учитеља у нас у Србији не заведу.» —

Први такав практични течај за учитеље био је у Београду 1846 године. Ова лепа и корисна мисао, била је дакле приведена у дело још пре 47 година. Доцније су се ови практични. течајеви држали непериодично — али им се мора признати да, су у оскудици спремних наставника, ипак задоста учинили, те _је настава колико толико напред коракнула,

Осим напред поменутих двају надзорника и врховног надзорника за основне школе били су и «месни падзорници», — из којих су доцније постали школски старатељи. Ове месне над. зорнике бирале су општине и достављале их директору оси. школа у чијем су делокругу биле, а овај је о томе извештавао попечитеља просвете.

Међусобни односи и дужности ових месних надзорника са главним надзорником и попечитељством просвете нису били никаквим законом или наредбом регулисани, него је сваки радио по свом. личном нахођењу, а у званичном општењу месни је