Učitelj

954 ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА

— Јесте ли одавно у Дебруг

— Биће скоро петнаест година.

— Бога ми, то је и сувише велики број година а да се један интелигентан човек може лако жртвовати тако једном забаченом крају.

— За сваки се поштен посао и у сваком месту мора човек у неколико жртвовати ако хоће савесно да га отправља. Рођен сам у Војводини. Још у детињству радо сам читао наше народне песме и нашу народну историју; то ме је одушевљавало и подстицало ла видим и познам наше прадедовске земље: Стару Србију и Македонију, из којих су се моји праоци иселили у Војводину. По што сам свршио школе, једнога дана, у својој 22 години, нашао сам сеу Дебру као. учитељ. Признајем, да ми првих година није било лако; али, мало по мало, свикао сам се на место и околину, заволео сам _људе и њихов чисти морал, сродио се са њиховим обичајима, и, најпосле, у Дебру сам се оженио.

. Ја сам га нетрепимице слушао, гледао и у себи дивио му се!

— Али, ако се не варам, у Дебру и околини није мали број Турака и Арнаута, добро сте могли одржати и себе и школу толико година 7 и

— Верујте ми, господине, Турци су толерантан народ, нарочито према школама. Аранаути су до душе сурови и неповерљиви " према странцима и у опште не воле новотарије, али то је само у почетку, док не познаду човека с којим ће имати посла и не увиде правац његова рада. У осталом, признајем, да све стоји до увиђавности учитељеве, у колико је кадар проценити место у коме је, и људе с којима ће стајати у односима, па да према томе подешава свој рад и понашање, ако жели имати успеха у раду.

— Доиста је тако. Али мене јако интересује да сазнам како сте лично ви радили у тако необичним приликама %

— Пре свега старао сам се да ничим не повредим гостопримство државе у којој боравим као странац и да се једино предам послу за који сам дошао. Тако сам у почетку обележио своје становиште и на томе сам и остао. Противу овога правила гдекоји од мојих колега грешили су. Заборављајући на свој прави посао упуштали су се у политичке агитације, ступали су у недопуштене везе, те су тиме навукли не само на себе беду пи гоњења, него су компромитовали и многе угледне грађане из места, упропастили и себе и њих а да и не говорим о школама, које после таквих случајева остају затворене по 2—3 године. Немојте ми замерити, али строгост турских власти у таквим прнликама са свим је оправдана. Кажите ми,