Učitelj

И

из УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА О

у осталом, господине, макар какву земљу, која допушта странцима. да јој смеју слободно подривати државни ауторитет. Разуме се, да је нема; па и Турцима је допуштено, да могу имати оштре очи којима ће мотрити на такве личности и сузбијати их у раду. Нама се међу тим, вршење таквих послова и не препоручује с никоје стране. Наше је држати се школе и књигом будити свест о народности у омладине, која ће кад тад дочекати боље дане.

— Имате потпуно право. Сасвим је тако. Стављати на коцку извесну корист коју школа пружа поступним и трезвеним радом за љубав сумњиве неке добити, свакојако је за осуду. Улога је ваше школе: књигом припремати земљиште, да много јачи Фактори у своје време лакше сврше посао. Ту истину учитељ никад не треба да сметне с ума. Али, молим вас, продужите само. -

— Обележивши вам тако своје главно становиште, које га сам се вазда држао, ја сам се старао познати у свом месту а и у околини све виђеније личности и људе од уплива. Срби су ми свакојако били најмилији, али се нисам туђио ни од Турака ни од Арнаута; на против, гледао сам да им се приближим, те да у мени познаду човека, коме је главни посао књига и школа и који им крај све разлике у верим народности може бити друг и пријатељ. Овим познанствима добили смо и ја и школа. После Ф—3 године, ја сам сеу месту и оженио. Кенидбом су у многоме појачане везе пријатељства и проширена су познанства. И сад, после толико година, ја имам велики број пријатеља и поштоватеља не само међу Србима, него. и међу Турцима и Арнаутима, на које се поуздано могу ослонити.

Слушајући с пажњом овај његов говор, мени су и нехотице дошле на ум оне значајне речи св. Апостола Павла: веја вејем бих да веја приобрјетају. Ево ти, Апостоле Павле, помислих у себи, достојног последника, ево човека, који се твог упута држи, који твојим стопама иде и скоро исте тегобе савлађује! Ти си се борио за веру и хумане хришћанске идеје, а оп за то исто, па још и за народност! Посматрајући његово изразито лице и паметне очи из којих је просијавала сталност и енергија, ја сам просто био занесен његовим патриотским и смишљеним радом! — После краће паузе упитаћу га:

— Хоће ли турски власници да контролишу ваш раду школи и да пазе на програм по коме предајете %

— Тога је, бога ми, у почетку било доста. Школу су ми походили не само они за које би се могло рећи да су позвани да пазе на школу и мене, него и многи други. којима то никако није било у дужности. Међу тим, мени је још у почетку било наговештено, да