Učitelj

виа аи“

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 961

Такође није поменуто ни једно место рударско, којима је овај округ прилично богат.

Код топличког округа требало је бар споменути равнице: Добричко и Нишко поље; овако изгледа да тамо и нема равница, што није истина.

И о правопису имамо неколике примедбе, преко којих се не сме прећи ћутке, а нарочито с тога што је ово дечја књижица, која треба, да, учи и правилном говору.

Тако: уи тада се врати натраг“... (стр. 11) плеоназам је а треба уи тада се врати.“ На стр. 16. стоји: ;А како би то с њима могао убити човека 2!.,< и „А како би ти њима могао убити човека 7!»

А како је ово речено: „Кад Кара-Ђорђе чује да су се Срби на ново дигли на Турке под Милошем Обреновићем 1815 год., врати се у Србију 1817 године'“< (стр. 19). Чуо 1815 г., а дошао 1817 г.!

»У сред боја сукоби се са вођом турске војске“ м. „са вођом турске војске.

На стр. 42. оваква је интерпункција: „да је ХаФис Паша једва рањен с нешто војске побегао у Ниш,“

Кад је „Добрње«“ (село у пожарев,. окр.) онда је: „родио се у Добрњу,“ а не „у Добрњи“. А зар је ово лепо казато: (стр. 43) али се је Добрњац....2 Тако исто: „Теодор је био сиромашног стања и после његове смрти,“ (стр. 50). Види се, да је на интерпункцију мало пажње обраћено.

Од Ужице, седми је падеж: Ужицу, а не: „Ужици“ (стр. 65).

Поред ових погрешака у овом земљопису стоји: „артија« м. хартија; «абер“ м. глас (а и да се употреби, гласи: »„хабер“ а пе уабер“); »челе«“ м. пчеле; уу коме“ месго: у ком; „овлада“ м. обвлада; «налазаше« место налажаше; „са војском“ боље: с војском; „умро“ м. умро (стр. 3%; „поотсецајуб“ м. подсецају; «„шеница“ м. пшеница; „кара-ђорђев“ м. Кара-Ђорђев: „кнез милошев дворац“ м. Кнез Милошев дворац; главашевог«“ м. Главашевог, и „за време дахија“ м. за време дахијско; „вељково село“ м. Вељково село.

Ну и поред свих мана, земљопис је овај израђен марљиво и тачно без излишних опширности. Техничка му је израда добра, и може се корисно употребити као уџбеник дечји надајући се, да ће писац при прерађивању за ГУ. издање, имати ове наше примедбе на уму.

На Св. Алимпија, 1894 год. Топчидер. Свет. Вучовић.

јаве

УЧИТЕЉ 18