Učitelj

920 чЧЕШКО- СЛОВАНСКА НАРОДОПИСНА ИЗЛОЖБА

Таку исту очигледност пружа изложба посетиоцима иу погледу сеоског живља. ;

Цео један повећи крај изложбе заузимају куће у свему онако подигнуте како се налазе у разним крајевима чешкословенским. Ту се налази обичних сеоских мањих кућа са окућницом, како н. пр. имају богатији људи у селу, ту је сеоска црква, млин, рибарска кућа, ковачница, крчма ит. Д. Ту је у малом престављено и цело једно брдско село: где налазите, осем кућа и кућица, стружницу, малу крчму, кошнице од шупљег стабла дрвета итд.

Сем тога све ово, што поменух. не преставља само по спољашности село и сеоске зграде, него је и унутра све намештено као у истинској кући дотичнога краја. "Тамо видите сеоске постеље, пећ, огњиште, сто, судове и све што кући припада. До тога штале, шупе, у њима н. пр. плуг стари и нови, и све у опште шшто би се могло видети кад би човек одиста отишао у тај крај и посетио једну сеоску кућу. И самиони који у тим сеоским кућама надзор воде, или који посетиоце послужују јелом и пићем, обично су одевени у оделу тога краја; а има их који су одиста баш доведени из дотичног краја, те вам у оригиналу престављају тамошњи сеоски свет и из њихових уста чујете са. мошњи народни говор.

Последња кућица у овом делу изложбе то је т.зв. котаничарска кућа (из Словачке) коју је сам овде подигао нарочити човек из тог краја, који и за време изложбе станује ту са својом женом и малим дететом и посетиоце предусрета оном народном простом али искреном и лепом љубазношћу.

Но није само то учињено да би народописна изложба што боље престављала народ и земље ческо-слованске. Главна изложбена палата пуна је материјала за посматрање.

Одмах, чим се у ову палату ступи, видите около врло много модела кућа са окућницом из разних крајева. Све је то у малом израђено тако, да се нема шта додати ни одузети, само се можете дивити таком раду. Даље опет у природној величини, обучени у народно одело; намештени како н. пр. стоје или седеу соби, на прелу') и при разним сеоским обичајима. Највећа. пруна, која преставља народни обичај, то је т. зв. „гонење крама,“ где многи коњаници, окићени као при каквој свадби чине трке и забаве. (Све је у ово у природној величини.) ј

1) Ова група је вр. лепа, а за нас Србе нарочито интереена тим, што жене

не преду на преслици, него нардчитом смравом, налик на чекрк, т. зв. коловрат. Тако се у Ческој прело од старине,