Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 12.

Како писац разуме шта су задаци из живота, види се најбоље из ових примера: Он осуђује данашње давање задатака, који нису из живота узети, а износи као „мустра“ задатке ове: 9 крмача, свака по 9 прасаца и свако по 9 динара. Или: 9 преграда, у свакој по 9 буради и у сваком бурету по 9 Ел. То су, по писцу, лепи задаци из живота, а таквих задатака у целој Србији мучно да ће где год бити у ствари.

Из земљописа и историје писац мисли да треба учити само колико се пева у народним песмама. ИМ кад се у песми помене које место то и нека се из земљописа почаже. Писац заборавља да се у песмама помињу стара важнија места, па о данашњим ђаци неби ништа ни учили. А како је то народно школовање у ком ђак не би научио барем главнија места домовине својег Кад буде доцније путовао видеће и научиће, мисли писац А ко не путује, он може на пр. живети у Шумадији, па кад чује за Ниш, може мислити да је то негде преко сињег мора.

Но најинтересантније је што писац брише и земљопис домовине и историју народну, а у науци аришћамској оставља стари завет! Дакле да се учи јеврејска историја, а да се не учи ни историја српска ни земљопис срп. земаља!! То би била нека народна школа! Оригинално мишљење одиста, а колико је паметно, виде читаоци и сами. :

Природне науке такође писац осуђује и избацује из основне школе. Т. 1. на једном месту их избацује, а после им опет он сам даје места у осн. шк. Јестаственицу на једном месту он осуђује највишем избацује је, а на другом месту вели: да у осн. школи треба да се учи о домаћим и чак о неким страним жи вотињама. Објашњавање природних појава, по писцу је беспослица и заблуда, а овамо после хоће да се народном школом ис“ корењују празноверице у народу. Чиме» — Место бабинога „ваља се“ и „не ваља се“, да: дође учитељево „ваља 66 И уне ваља се“ и „грехота је“ (стр. 40 „грехота је ићи по винограду за време цветања“) И писац, који тако учење у народној школи тражи, у почетку вели: да данашње васиштање ни најмање се не разликује од бајања и гатања у области медецинској!!

У гимнастици вели писац такође да ништа не ваља, а после препоручује дечје игре, које су и данас програмом прописане. За цртање писац мисли да деца треба да цртају људе, коње, саб“ ље, буздоване, копља, дрва и т. под. (стр. 30.) као што данас деца сама цртају. Деци, дакле, треба дати да шарају шта хоће, без икакве поступности и упута учитељева. За писање, писац