Učitelj

64 ! ЗАБАВА ИП ПОУКА ·

—- Јадници! Грозно ли су изгинули! — прошапута Обрен.

__ А да ли сте ви што чули за витешку смрт једног нашег друга из Шумадије“ — упштаће нас Милосав.

Кад ни један од нас не рече, да што о томе зна, отпоче нам Милосав казивати: | ;

Наш друг Коста био је ађутант у једном батаљону рудничке „бригаде. Ви сви знате, како су се Турци после крваве а безуспешне борбе на Шуматовцу повукли на леву обалу реке Моргве и поступно надирали напред. После дуге и залудне борбе да се Турци сузбију;, ђенерал Черњајев, приредио је на дан 16. септембра, ошшти напад -на Турке, у намери да их сатре или натера на бегство. У том боју "учествовала је скоро сва наша моравска војска а и онај црногорски одред са војводом Врбицом. Ја сам се за време борбе тога дана, као комесар, налазио уз муницију. С покојним Костом био сам добро познат. То вам је био млад човек, око 97—98 година, вредан учитељ и ваљан као друг. За рат се одушевљавао, јер се надао да види "своју браћу ослобођену. Баш то јутро заједно смо доручковали, и он је с највећим нестриљењем очекивао да се борба отпочне.

—- Досадашње борбе били су само слаби покушаји да се Турци сузбију — говораше ми покојник. — У њима су учествовале само поједине бригаде. Данашња је борба смишљена. У њој ће учес„твовати наши најбољи команданти и скоро сва војска. Турци ће или у Мораву, или пут Ниша!

Милина га бејаше гледати у том моменту! Плам одушевљења којим је сав био прожет, показивао се у целокупном његовом држању и кретању. Необична румен осула му се бејаше по преплану„том лицу, а очи, оне плаве сањалачке очи, сијаху се од унутрашњег задовољства и жеље сударити се час пре с непријатељем. .

__ УНЕ знало колико ми је драго ~ 54 ари даље — што ће у данашњој борби учествовати и прногорски одред. Сад ћеш видети како севају црногорски јатагани и наши бајонети. Ништа ти. брате, нема без јуриша! |

'У томе засвираше трубе и дође посилни те га позва ка команданту. — Збогом друже! Збогом, збогом! Братски загрљај и срдачни целив раставише нас за навек!

Није прошло дуго после ддласка Костиног са батаљоном а отпоче грување топова и праска пушака. Успех се на један вис обрастао оретком гором, одакле по топовском и пушчаном диму могах тек оценити, колики је огромни размер узела данашња борба. Ох, да ли ће дати милостиви Бог да се душманин отера једном са нашег

про дна