Učitelj

184 РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА

учешћа. (нарочито социјални и религијски интереси) долазе "тек у зрелијем младићском добу, што није ни психолошки ни педагошки оправдано. Он то објашњава тим, да деца и дечаци то не разумеју. Но искуство нас учи, да је то само од чести правилно, а због духовнога здравља морају се у раној младости сви интереси подједнако неговати, јер настави је главни задатак, да допуњава и исправља оно, што је у пређашњем духовном саставу било погрешно.

После, треба наставну грађу тако распоредити, да, поједини делови долазе један за другим у оном реду, који одговара развићу и узрасту васпитаника и природи предмета. Поједини предмети морају се узајамно допуњавати, „а целокупна настава мора допуњавати искуство и дружење, па да се обезбеди духовно усвајање или аперцепција. Главна је претпоставка, дакле, разумевање онога, што се предаје. — У овом погледу има Русовљева педагогика и знатну заслугу и знатну погрешку. Заслуга се састоји у том, што је Русо истакао разумевање као најважнију погодбу свега, учења. Он каже: »Ако разум усвоји неке ствари пре него што су запамћене,. онда је ш све, што он из тога изводи, његова својина.) Али пошто разум расте полагано с искус"твом, то он препоручује споро напредовање у настави. „Прави је ток природе поступан и при том спор“.) „Највеће, најважније, и најкорисније правило целога васпитања је, дакле, ово: да се време губи, т.ј. да се задржава све, што је више могућно.“) „Јер треба узети на ум, да. се више времена изгуби, кад се оно рђаво употреби, него кад се ништа не ради и да је дете. које је рђаво поучавано, много више удаљено од знања, него дете, које није поучавано.“) Ова начела морају се свакојако признати; — али у њиховој примени лежи најзнатнија погрешка Русовљеве дидактике, јер он своме васпитанику до 12. године не-даје

1) Бети, стр. 178. — 2) стр: 189. — 3). стр. 58. 202. — “) стр. 18.