Učitelj

РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА 185

ни наставу у читању и писању, а до младићскога, доба, поучава, га само у реалистичним предметима „мил има (у својој 16. години) само знања о природи, чисто Физичка. Он не зна ни за име историје, и не зна шта су метафизика и морал.“') То је сасвим погрешно; то се не слаже ни с Русовљевим начелом о разумевању, јер он се за то и не брине у погледу на хуманистичне науке у ранијој младости, те није извесно, да ће доцније успети с хуманистичном наставом, с којом се и иначе одоцнио. До младићскога, доба само је један интерес код њега добро заступљен, и то емпиријски, а други су од чести, или сасвим занемарени. Из тога се види јасно, да је хармонијско образовање“ тим онемогућено. А Русовљево позивање на недостатак разумевања за човечја стања обара само искуство.

Најпосле, при распореду наставнога материјала мора се пазити на јединство, и то на јединство личности. Личност почива на вези и јединству мисли и редова мисли. За ово су потребни удубљење, т. ј. јасност појединих мисли, и асоцијација разних редова мисли, после размишљање о систематској вези разних група представа и о методичном прерађивању добивених маса представа.) Таквом прерадом стеченог искуства и датог наставног материјала. добија дух васпитаников логично уређен облик. Ту треба да одрже највише место и да стално владају начела истине, доброте и лепоте; она треба да образују ја, т.ј. личност човекову; она треба да се прикупе око самосвести; она треба да буду средиште, око кога ће се концентровати сви други интереси, планови, максиме, правила, — у кратко све мишљење, хотење и рад. У том се и састоји права дидактична концентрација, о којој се у новијој педагошкој литератури тако. много пише. — Такве концентрације нема, код Русоа, јер он није имао дубљега психолошкога схватања њене

5 бтр. 89%., 83.. 128., 179. —- >) Уегај. Нетђат!, Х. стр. 49.