Učitelj

РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА , 187

пази само на оно, што опажа, и њега непосредно интересује само оно, што псима; а оно што непосредно и живо интересује, учи се и ради се лако и радо. Према томе мора се, дакле, васпитач управљати; он мора за то употребити различна техничка средства, мора, се спустити до дечјега, схватања и мора замислити себе у том положају, па да може наставну грађу предавати сасвим очигледно. — А пошто је васпитаник правилно перциповдо утиске, треба, се онда побринути још за довољну аперцепцију; добивене представе треба да постану права својина ученикова, 15) оне морају доћи у разностручне свезе са старијим представама и редовима представа, које ће им дати јаке помоћи за репродукцију. Такво дубоко и трајно утврђење не може се постићи само механичким тубљењем, јер се за то претпоставља право разумевање, т. ј. претпостављају се старије, већ утврђене представе, које су сродне с новима, да би се ове могле с њима удружити; претпоставља се, дакле, нека количина представа, које су добивене с помоћу искуства, у кратко — претпоставља се искуство у дотичним предметима, а ако га ученик нема, онда се оно мора створити с помоћу наставе. Русо, дакле, с правом одбацује механично памћење, а допушта, само логично памћење, које претпоставља разумевање онога, што се памти.')

Кад се, најпосле, посматрају природа наставних предмета и дух васпитаников, па се запита: како се то двоје може ујединити у настави по неком плану ја обоје морају доћи заједно), — онда је то питање о методу наставе. Први од та два фактора не може бити меродаван, јер научни је метод за дечји дух сувише тежак; он превазилази његову снагу, јер се креће понајвише у абстрактним појмовима: а дете има само представе, које се односе на, оно, што је конкретно. Пре тога мора други Фактор бити пре-

1) збтр. 2821.