Učitelj

186 РУСОВЉЕВА ПЏЕДАГОГИКА

суштине. Па ипак има и код њега неке концентрације, а, то је само концентрација наставе природних наука — у „Робинсону“, о ком је већ горе говорено. Он каже изрично: „Ова ће књига бити текст, коме ће сва наша забављања у природној науци служити као коментар.“') — Потпуно је оправдано, кад се тежи за систематском везом у наукама, особито у природним наукама; — али не могу се поједини предмети узети као средиште тако, да од њих зависи напредовање других предмета; то би, можда, и могло бити у стручној школи, али не у васпитној. Таки су предмети концентрације били у средњем веку религија и латински језик; овај последњи узео је за средиште нарочито Троцендорф, а још више Штурм. Таки методи концентрације не могу се одобрити; они се противе природи наука, јер су једнострани; тако исто противе се научном схватању педагогике, по којој има не један, него три главна појма концентрације, и то истина, доброта и лепота; и кад бисмо их хтели још даље редуковати, онда би била два таква. начела и две групе наука: теоријске и практичне, или природне науке и етично — естетичке науке. Природа и човечанство, то су оба средишта свега, човечјега мишљења, и рада; науке о природи и човечанству су координоване, дакле, независне једна од друге, а њихово потчињавање било би ненаучно. Русо је наклоњен, да човечанство потчини природи, а други педагози пре њега и некиниу најновије доба хоће да потчине природу човечанству. Ну научна Философска педагогика поступа подједнако према једном и другом. “ По што се на овај начин утврде правилни односи међу наставним предметима, мора се онда питати и за начин предавања. Пре свега јасно је, да учитељ мора удесити предавање тако, да се у ученика пробуди пажња, и то најпре примитивна пажња. Исто тако мисли и Русо.) Дете

| трем #55 = | Отр- 29. 665 Коб 559.