Učitelj

НЕШТО О УЧЕНИЦИМА И УСПЕХУ У НАСТАВИ 759

о ЧЕ з

Поред здравих и развијених чула потребно је да су и остали органи здрави и развијени, једном речју, да је цео организам потпуно здрав. Болешљиви ученици никад не могу примати наставу с пажњом и вољом, не могу за то: што су њихове мисли махом концентрисане на њихову бољку, и такви су ученици већином замишљени, снуждени и расејани, а све то смета напретку наставе.

6) Да ученици који су кратковиди, наглуви, по узрасту мали и који се рђаво уче седе напред; а који су по узрасту већи, који су по нарави мирни џи који боље схватају и памте — у последњим клупама. Овај распоред ученика веома је потребан: што ће ученици, који су наглуви, кратковиди и немирни, боље примати наставу и што се на ове последње обраћа већа пажња, те тиме су принуђени да боље пазе и уче; и при показивању каквог очигледног срества не морају се ученици дизати да виде — кад мањи седе напред а тиме се избегава неред и гомилање.

Често пута добро је да наставник одреди, да седи живљи ученик до сувише спокојног и непокретљивог, јер онда немирни не може увек да збија шалу, а тако истом вечити куњало, кад седи уз живљег ученика, ион се мало освежи и пробуди од непрестаног дремања.

в) Да ученици походе уредно и на време предавања. Један од битних услова за напредак наставе јесте уредно похођење предавања. Настави ништа горе не смета, него кад ученици неуредно походе предавања, кад дан дођу а три не дођу. Ученици, који неуредно походе наставу, не могу никад с пажњом пратити наставу као они, који је уредно походе. Јер свако предавање има везе „једно с другим, како она која су предходила тако и она која за њим долазе; те, кад ученик изгуби везу, која је везивала једно предавање с другим, онда је природно да такав ученик не може с пажњом пратити настапу.

г) Да ученици нису стешњени у својим седиштима. Јоши данас има у неким школама оних »„стародревних“ клупа у којима седе 8—10 ученика у једној. Није боље ни с овима новијег система. Клупа је направљена са три или четири седишта, а у њој седе 6—7 ученика. Уђимо у ма коју сеоску школу, па ћемо видети да су ученици стрпани у клупе као рибе у кутијама (сардинама) није боље ни у градским школама. А све то смета правилном напредовању наставе : седење много ученика у једној клупи смета пажњи, јер чим је ученику тесно место он је приморан да се окреће, врти и т. д., и у том случају не може се предавање с пажњом пратити. Ову сметњу сам наставник не може отклонити, треба да му помогне држава и општина, па тек да нешто буде.