Učitelj

род преживео је многе друге не за то, што је количина рађања била већа, него само за то што је животна способност рођених била боља.

Из свега овога видимо да умна заосталост женскиња није резултат физиолошких особина њеног пола, нити особености њиног мозга, органа, осећаја, и т. А. него је само последица неопходних историјских услова, који су поникли још у грубом периоду предрасуда, % доцније потврђени наследством и васпитањем. Само при слободној сагласности и јединства оба пола може се постићи највећа срећа и савршенство, За то је аутор свој спис завршио са ватреном жељом: Потпуна слобода за женскиње.

У трећем чланку — женско медецинско образовање“ — поводом отварања медецинских курсева за женске, третира се питање: треба ли допустити слушање тих курсева, свакој женскињи без разлике народности и вероисповести. Одобравајући да. треба, износи се важности потреба женских лекара у опште, Доказује се да то није новина. Износи се историја женских лекара почевши још од класичних Грка до почетка овог века. Тада је свуда спречавана јавна, служба разним тешким условима. Диже се глас за образовање масе женскиња, а не само појединаца.

Четврти чланак —- Московско друштво за ширење практичних знање међу образоване жене —- врло важан и поучан ва нас. У Русији постоје многа приватна друштва за ширење писмености, за опште образовање, за спрему за живот у материјалном погледу. У Москви постоји од 1888 године друштво са задатком какав носи наслов овог чланка: „Да да могућност мајкама да својим трудом подмирују потребе породичне, пи у исто време да осигурају образованост женскиња, њиховим личним трудом.“ «да постизање овог циља друштво је уредило школе за ручни рад, за разне вештине, и занате. Има посреднички биро, за женске које траже рада, сталну изложбу за продају рукотворина женског рада.» За 9 година свог живота то друштво је отворило и излржава школе за, кројење и шијење рубља, за вештачке украсе, за модискиње, При занатлијској школи има одељење за мајсторе одакле излазе женскиње способно за мајсторе разних заната. Школу за гимнастику друштво је имало па је исту због финанцијске оскудице напустило. Школа за цртање и малање за рачуноводство и кување. При овој побледњој школи има и оделење за домаће газдинство. Друштво ово до сад. је дало практичног знања на 1630 образованих жена. На своје школе троши годишње по 11.000 руб. (42.000 дин.)

Лист овај заслужује сваку похвалу и препоруку као што се то види и из ове лепе савржине. Ђ. 6. Б.

Бљлгарски прегледђ, списанивг за наука, литература и обштественљ (друштвени) животљ. Издава дружество „Обшти трудљ“. Година ТУ. Књига У. —- УЛ. август»— зептемвра. Софиа.

Четврта је година овом часопису наше источне браће и он се одликује увек богатом садржином. На њему раде најбоље књижевне снаге у сусед. кнежевини. Има више песама. На првом је месту песма: јесења. туговања“, од Аврама, а поред ње још неколико преведених с Француског, немачког и хрватског (српског, од П. Прерадовића). Међу чланцима знатнији су: «Четири дана из једног живота“, од Е. Золе; „Уставност и једна страна. нашег (бугарског) уставног живота“, од Г. Дерманчева. У овоме се чланку говори о постанку уставности у опште; о лоступном развитку уставности. у Енглеској: принципима уставности; народном суверенитету, подели власти;.