Učitelj

178 ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ и

3. Да се подигну угледни пчеланици при свима манастирима, на којима би се рационално пчеларило. у

4. Да се ради на подизању опадог благостања нашег народа и утиче на народ да прими све оно што је напредније и боље за своју економују, и за тај циљ да се подигну при сваком манастиру угледни расадници воћана, лозе итд.

5. Да се на свима манастирским пичеланицима и у свима расадницима приређују пчеларски и налемарски курсеви, на којима би се народ учио рационалном пчеларењу и калемљењу.

6. Ради постигнућа својих задатака да удружење ступи у везу са српским пољопривредним друштвом, ичеларским друштвом и задругама.

7. Да манастирски питомци у ратарској школи у Краљеву доврше своје школовање, а питомци из богословије да се врате у манастире до оснивања привредне монашке школе.

Б). СТРАНА Учитељи из Хесенске држали су 21 и 929 апр, т. г. скушштину на којој су се занимали пи:ањем о пензијама учитељске сирочади а читане су и расправе: „Лесинг као педагогг“ и «шта се тражи од сувремене историјске наставе данас у основ. школи.»

лични гласови

Нови министар просвете. Указом Њег. Величанства Краља Александра од [1 окт. ове год. постављен је за министра просвете и црквених послова госп. Андра Ђорђевић проф. Вез. Школе.

Нови ректор Велике Школе. 26. ов. мес. Проф. Савет Велике Школе изабрао је за ректора Вел. Школе г. др. Војислава Бакића.

да референта министарства просвете и прквених послова постављен је госп. Јова Миодраговић некадањи управитељ и проф. Учит. Школе а сада проф. В. Ж. Школе.

Четрдесетогодишњица. Како јављају „Мале Новине“ г. Дача Тодоровић учитељ из Шапина у округу пожаревачком прославља ! новембра ове године четрдесетогодишњицу своје учитељске службе. Оволики низ година провести у шнољи у овако тешком и озбиљном послу као што је учитељски то је доиста реткост и значајна појава. Честитамо искрено слављенику желећи да. дуго поживи и види срећне плодове својих трудова !

БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ И НАСТАВЕ

Може ли се тедесио вежбање сматрати одмором. Духовно оптерећавање деце дало је повода лекарима у последње време да се опег баве тим питањем. Неће бити с горега ако сазнамо мишљење једног од најврснијих физиолога берлинских који је навластито на пољу Физиологије живаца дошао до великих резултата. Тај је научењак изјавио да је свака гимнастичка веџба која пада између наставне обуке шкодљива. Као одмор не може се сматрати чао за гимнастику, која долази иза неколико часова наставе других предмета, јер за тело, уморено духовним радом, потребан је и духовни и телесни мир. Погрешка је, која се одавна увукла па се и данас одржава, да се гимнастиком може одморити дух. Шта више он се умара још више. Циркулзација крви постаје јача и ученик после часа гимнастике постаје мање спо-

~. -