Učitelj

990 КЊИЖЕВНОСТ

умро), подигао је српске гимназије у Карловцима, Осеку и Даљу. Преносом велике школе из Београда у Карловце и побољшањем исте покушао је да положи темељ бољем образовању народних учитеља. Управо у ово је доба, први озбиљнији почетак српског народног школства у Аустро-Угарској. Спрема тадашњих учитеља, као и свештеника, била је врло мршава. Учитељ је морао бити покоран и послушан свом свештенику. Школе су биле више заводи приватног карактера, јер сабор у овом добу није издавас никакве законе нити наредбе о школама у опште. Најважније чињенице били су митрополит и владике. )

Правог сталежа учитељског тада још није било. То је било привремено занимање, склониште. Учитељи су у првом реду били помоћници свештеницима у цркви. Тек после тога је долазио рад у школи, а ту је читање било главно, писање, а особито рачунање, улазило је у школу као нека узгредица. - :

4. Од владања царице и краљице Марије Терезије до оснивања прве сриске учитељске школе у Сент-Андреји. (17%0—1817). (Стр. 49—83). -

После ратова између Турске и Аустрије (1737—1739) Србија опет потпадне под Турску; и с тога Арсвније Јовановић-Шакабенда, наследник патријарха Вићентија Јовановића, пређе 1741. год. са многим народом у Угарску.

Велику школу, коју су у Карловцима основали и одржавали Руси, а за образовање свештеника и учитеља, укинуо је Арсеније Шакабенда. Ректор те школе, Рус Козачински, основао је 1740. год. у Новом Саду «Духовну Колегију», која се држала 1!0 година.

Нов митрополит Павле Ненадовић, изабран на, карловачком сабору од 20. јула 1749. год., основао је славенске и латинске школе, т. зв. „покровобогородичне школе». Повратио је живот карловачкој великој школи, којој је за управитеља поставио Јована Рајића. Добровољним прилозима основао је школски Фонд.

Овај је патријарх умро 15. августа 1768. год. Идуће је године држан сабор, на коме је за митрополита изабран Јован Ђорђевић и на коме се претре„сало: како да се оснују школе за образовање свештенства, како да. се подижу народне школе и колико година да траје то школовање, Резултат рада овог сабора. била је (Илирическа уредба», коју је потписала царица Марија Терезија и у којој се говори, поред осталог, и о подизању основних школа за српски народ. Специјална уредба за основне школе проглашена, је 17176. год“ пол насловом: «Устав илирическе депутације од 2; новембра 1776. год. за иди- | рическе мале школе.“ То је први писани закон за српске основне школе у Аустро-Угарској. Писац је у појединостима, изложио, шта је све овај устав наређивао за школе, учитеље, наставна, срества и др.

· Одобрено је да се подигне српска штампарија (да се не би школско књиге из Руснје доносиле), и 1771. год. отпоче свој рад нова, названа илирическаја штампарија.

На позив царичин дошао је из Шлеске |. маја 1774. год. Јов. Игњ. од Фелбигер и реформисао школе у Аустрији, што је утицало и на српске основне школе. Фелбигер је био учитељ оним Србима, који су после били први директори српских основних школа. То су Теодор Јанковић-Миријевски,