Učitelj

299 ЕЊИЖЕВНОСТ

сретљивошћу и топлином — зар све то нису крупне васпитне задаће и услови за покретање једнога оваквога листа 2

Уза све ово треба имати на уму и морално васпитање ђака гимназиста. Оно је у врло критичним приликама. Узроци су томе разни: сам склоп наставе и школско уређење, лоше животне прилике ученичке, разне школе и места, из којих су ученици дошли и собом донели разне навике, које нису увек у међусобној хармонији, а осим свега тога и живљи и развијенији дух дечји, пријемљив за свашта, те и лак на погрешке. А да је морално васпитање гимназиста доста занемарено, потврдио је и сам гимназиски наставник Ж. Живановић у својој књизи «Васпитање у средњим школама“ пруживши прет на њега са тежњом, да позвани Фактори узму што пре учешћа у поправци његовој. То потврђује и сам спис овај, као израз једне сувремене потребе наше.

Ми смо мишљења, да су строге мере, у школи и према, ђацима више штетне но корисне и да би више успеха имала тиха васпитна и очинска средства за спречавање грешака и неговање воље, поноса и љубави код ђака. А за њих ће свагда бити ваљан пример и успешан утицај онда, кад увиде, да наставници и речју и пером и делом неуморно раде на добру -њихову....

У то име ми само можемо поздравити нови ђачки лист „Подмладак», јер у њему видимо леп знак, који нам даје наде, да је срећа младежи наше заиста на срцу њиховим наставницима. - |

Пре но што би пропратили садржину овога листа, имали би да учинимо једну малу напомену. Чини нам се, да је лист овако, како је намењен «омладини средњих школа“, врло много обухватио и тешко бреме на себе узео. Рекли би да је незгодно пружити за читање једно исто градиво ђацима виших и ђацима нижих средњих школа. И језик и предмети и начин обраде за млађе разреде морају бити истоветни или приближни језику и појимању ђака основних школа; док је за старије гимназиске разреде могућа и потребна и тежа, озбиљнија и научнија лектира. Кад би било начина, да се лист намени или само млађим разредима или само старијима, или да, се некако у једноме, изврши оваква подела, чини вам се, да би било успешније, а и лист би наишао на бољи одзив. Верујемо, да тежи чланци могу остати за читање у доцнијим разредима, али што би се од готовине правила вересија и за што не би умне потребе биле обилато задовољене код свију ђака понаособ раније. Ово рекосмо у жељи, да се и то двојство градива у листу или некако измири или прекине. Ми би смо више желели, да се лист уређује за млађе разреде средњих школа, јер је овима то једина лектира а за њих су и васпитни разлози претежнији. Док гимназисти виших разреда траже пространију лектиру у библиотекама и више стручним делима, а они би вероватно, имали воље за држањем овакога листа у толико, у колико би имали учешћа у њему....

Али да пређемо на садржину ова, два прва броја. Одмах у зачељу листа уредник нам у својој «Првој речи» казује, како мисли ургђивати лист, пи шта у њему доносити. Вели он «да омладина треба да чита оно, што ће потпомоћи и унапредити њено образовање и васпитање»; да ће лист имати дужност уда знање добивено у школи још боље утврди, удуби и прошири», а уукус средњошколске омладине прикладном забавом да пречисти и развије“. За овај последњи навод, уредник каже, да му је он главни