Učitelj

ђкља

КЊИЖЕВНОСТ 993

смер и главна тачка програма «Подмлаткова»“. Према овим задацима, лист ће доносити популарне и занимљиве чланке из свих предмета, који се уче у средњим школама, као и из оних наука, које су с њима у свези. Нарочито ће се пазити на занимљивост спољашњег облика, на стил пи језик. Радиће се, да се поуком богати ум деце истинама, а забавом да им се загревају осећања, и машта занима лепотом, Оће се још и то, да се штетно штиво по морал и укус младих читалаца истисне из њиових руку. — уз чланке из поуке и забаве доносиће као допуну Хронику (особито из школског п ђачког живота) и Књижевни преглед. У Белешкама, на крају листа, доносиће све, што је од значаја за ђаке, као: догађаје из њина живота, васпитања и рада школскога, објаву књига, учила и других, ђачких потреба, загонетке и одговоре, који се тичу ђачког образовања и васпитања. Уредник на крају моли за сарадњу све пријатеље средњошколске омладине.

Програм је, као што се види, таман подесан за овакав један лист. Он је обухватио све оно, што је, бар у почетку, за ово предузеће потребно, а ми верујемо, да ће са бољим одзивом и лист бити богатији и бољи.

Да пређемо на чланке. У име срећнога знамења по лист, он је угледао света баш о преносу моштију великога Вука, ода наше новије књижевности. С тога је лист и удесио своју прву страну сликом Вуковом, а у оба броја узлазио је чланак о Вукову животу и раду под именом «Сетимо се!» Чланак је писан заиста популарно и забавно, лаким језиком и стилом. Писао га је проф. М. Вукићевић. Уз чланак и слику додата је у и: броју и песма Ј. Маговчевића «Сени В. Ст. Караџића“. Као први покушај једнога гимназисте, песма је ова добра, јер се одликује бујним описом, полетом, и прилично срећним стиховима.

У забаву улазе чланци: «Разум од Павла Мантегаце у преводу Сп. Калика; Е. Сувестра. Први је, по пишчевој напомени допуна Де Амичасова „Срца». које такође имамо у преводу. Писац «Разума“ вели за своје дело писцу «Срца», «да је оно полусенка његове светлости», т. ј- продужење и допуна «Срца». А пошто се облагороди срце и образује разум, онда ћете имати потпуно васпитана човека. То оће и Мантегаца у виду приче и поуке да изведе. Знајући из многих превода у нас, лепа и пуна дражи и поуке. дела Мантегацина, ми сви овоме можемо радовати. Па како је оно писано по начину „Срца“ врло забавним стилом и језиком, врло је згодно пробрано и унето у лист. У њему вам излазе пред очи разне слике и пригоде из живота: разни типови људски и карактери, разни догађаји лица, која се износе у «Разуму», и за то ће се оно читати вазда са пажњом и интересом — Прича „Велики закон» у облику гатке или басне расправља оно Хри-

стово морално начело «љубите и непријатеље своје». Ко се узвиси над сла-

бостима људским и ко људе са свима погрешкама буде љубио, тај ће наћи среће у своме срцу — ето то је морал ове приче. Морал је овај згодно срество за питомљење младежи и овде је добро дошао. Превод је овај почетнички али добар и ненатегнут.

У поуку долазе ови чланци: «Слике из историје физике» од Ва. Зделара; «Молитва у школи» од уредника; «Нешто о подели кружне периферије»; «Књижевни преглед» и «Белешке». Сви су ови чланци од научне вредности и као такви писани бу врло тешким стилом и језиком нарочито за ниже разреде средњих школа, за које су неразумљиви, и кад би лист био намењен само ђацима ових разреда — не би их требало пустити у лист. Међу