Učitelj

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ 303

да се добије на којој признатој потпуној средњој школи с којом би била спојена виша стручна школа за учитеље и у којој би се искључимо давало само стручно образовање. 3). Ако то не би било за сад могуће онда би требало да се учитељске школе прошире барем на 5 година учења, и ђак који би ве примао у исте морао би барем да је свршио целу грађанску школу или 4 раз. средњих школа. 4). Наставна основа нека се непосредно "наслања на градиво грађанске школе и нека не пружа само потребну основу за полагање испита 38 грађанске школе, него нека васпитанике успособи да може науке наставити на којој вишој школи. 5). У наставној основи за учитељске школе нека се изоставе или сузв они предмети који нису баш толико потребни учитељу нпр. из пољске привредв нека се онолико предаје колико је нужно за учитеља да уме уредити и одржавати школски врт, а музика да не буде обавезан предмет; а стенографија, Француски језик и ручни рад да се изуче добро. 6). Наставници учитељске школе да не буду и такви људи, који не би положили проф. испит али ни у ком случају они који нису били учитељи основне или грађанске школе. 7) У гежбаоницама несмеју бити привремени учитељи и нижи учитељи. 8) Учитељске школе морају бити углед како у погледу унутарњег уређења тако и по спољашности. 9) Не препоручује се оснивање основног интерната. 10). Дотле док се не створи могућност да се заведу онакве школе које су предвиђене напред у тачци другој треба да се установе течајеви на вишим школама, 11!). Без сведоџбе о испиту зредости на којој учитељској школи да се нико не пушта, на полагање учитељског испита. У

Сувремена школска настава, Под овим је насловом штампан чланак ужурналу «Лекарска критика“ (Кгуђука, Бекагзка). У том је чланку др. Нусбаум изнео начине наставе у данашњим школама. Да цитирамо нека места из тог занимљивог чланка. Њ

«Снага мозга код сувременог ђачета троши се у два правца: односно мишљења и односно памћења. Баш та умна гимнастика, која се састоји у оптерећавању деце мучним рачунским комбинацијама, треба да се реформише. Слично је вежбање без сумње веома погодно срество, да се код детета развију способности комбиновања, али тај развитак треба вршити путем истовременог рада учитеља с ученицима у згради школској, а не треба да, улази у програм домаћег рада ученичког, од кога је најмучније расправљање писмених рачунских задатака код куће“.

Тачно је мишљење пишчево о испитима.

«Не строгом испиту, већ образовању, васпитању, развитку ума треба да је посвећен рад у школи, тако, како би шестогодишње или осмогодишње бављење у згради школској било довољно, да се може добити сведочанство о зрелости. Не дати ово сведочанство младићу само с тога, што није како треба одговорио на два од сто постављених питања, или с тога, што у израђеном писменом задатку стил на неким местима није школски углађен, — то је очевидно тако неправилно и неправично, шта више тако нечовечно, да јавно мнење непрестано треба да захтева што скорију реформу».

Реч учитељева. «Радас. Вејогт.» доноси један чланак о грубости ин идеализму који вреди прочитати. У њему се горко тужи на ружну навику, да се у говору употребљавају многе ружне речи, а код неких оне служе као зачин у разговору. Према томе и деца доносе ту особину у школу. Противу ње не помажу опомене, ако се дечја властита осећања, не грозе